Od davnina je postojala izreka da smo ono što jedemo. Ova izreka definitivno nije izrečena tek tako, ona vrlo precizno govori o tome da je naš imunitet, a samim tim i život, baš onakav u kakvom je balansu sa hranom koju konzumiramo. Između ova dva bitna sistema definitivno treba uvek praviti paralelu i brinuti o tome šta unosimo u sebe kako bi odgovori imunog sistema bili što jasniji, a kao rezultat tih odgovora mi bismo imali zdravlje.
Savremena medicina i nutricionisti se u poslednjih nekoliko godina aktivno bore sa problemima digestivnog sistema koji nastaju kao posledica nekontrolisanog unošenja hrane koja nije adekvatna, pa ti problemi prouzrokuju i ostale propratne probleme drugih sistema od kojih je možda i najbitniji imuni sistem.
Bitnost imunskog sistema treba da nam bude na prvom mestu jer je upravo on taj koji komponuje budućnost našeg zdravlja.
Šta je to mikrobiom?
”Mikrobiom ljudskog creva je minijaturni svet naseljen brbljivom zajednicom bakterija, virusa, gljiva i protozoa smeštenih u raznim gastrointerstinalnim nišama” istakla je naučnica Rachael Moeller Gorman
Kao što je gore već pomenuto jedni od crevnih stanovnika su bakterije, one koje nose epitet ”dobre”. Upravo sa ovakvim epitetom one nam daju odgovor da je njihov broj i život u crevima jako bitan.
Oko 80% imunog sistema se nalazi oko creva. Mnoge ćelije imunog sistema imaju svoje uloge upravo tu.
Kada su bakterije međusobno u ravnoteži i naš imunitet je u ravnoteži. Međutim, kada dođe do raskidanja ovog odnosa ravnoteže imunitet odgovara burnim reakcijama.
Znak da je vaš imuni sistem van ravnoteže su: hrana, alergije, hronične upale, sinuzitis, prehlade, temperatura koja traje nedeljama.
Deo su vas već od rodjenja
Kako dolazi do ove interakcije, pa upravo na samom početku još od rođenja. Na samom porođaju, kada beba prolazi kroz kanal majke koji je prepun bakterija lactobacila, koža i usta se natope bakterijama. Dojenjem kolostrum spere ove bakterije mlečnim šećerom kojim se one hrane i tako su one prvi uspešni stanovnici našeg crvenog trakta. Takođe, majčino mleko omogućava naseljavanje bifidobakterija koje su sledeći stanovnici. I ove bakterije nose upravo onaj epitet ”dobre”.
Gde žive mikroorganizmi?
Odgovor je možda jeziv za one koji ih se plaše, ali one naseljavaju celo naše telo. Samo su različite kolonije na različitim delovima tela.
U želucu zbog same kisele sredine opstaju samo najjače bakterijske vrste od kojih je jedna vrlo poznata Helicobacter pilori . Iako je dosta ozloglašena ona ima ulogu da reguliše apetit i u lučenju kiseline.
Treba naglasiti da najviše bakterija ima u crevima a zadaci na kojima rade ove bakterije su jako bitni za čoveka. Jedan deo zadataka je da “podučavaju’’ imuni sistem da ostane miran kada su prisutne samo dobre bakterije i drugi mikroorganizmi i da mu pomažu u borbi sa patogenim bakterijama oslobađanjem antibakterijskih peptida i zauzimanjem sve većeg prostora u telu tako da se patogene bakterije ne mogu naseljavati i razmnožavati. Drugi zadatak je da neumorno rade i stvaraju čak i vitamin K koji je jako bitan za krv i čišćenje krvnih sudova, takođe i da stimulišu imunitet.
Jako bitna stvar je i moć enzima koje poseduju ove bakterije koje nas naseljavaju jer su upravo oni regulatori svih ovih reakcija.
Šta se dešava sa hranom koju jedemo?
Osetljivost na hranu je glavni uzrok neravnoteže imunskog sistema. Nesvarena hrana organizmu daje informaciju kao da je strano telo u pitanju pa tako organizam stvaraju antitela. Često dolazi i do alergijskih reakcija upravo na hranu kao što je anafilaktički šok usled konzumacije oraha, npr. Ali ima i mirnijih alergijskih reakcija koje se odražavaju kroz pojavu ekcema, nalik su na prehlade itd.
Treba odrediti koja hrana zapravo dobro utiče na sve navedeno. Redovno konzumiranje fermentisane hrane kao što je jogurt, kiseli kupus, kao i konzumiranje veštačkih probiotika omogućava zdravu ishranu naših crevnih bakterija. Međutim, češće koristimo one gore kombinacije hrane koje dovode do nesklada među bakterijama.
Osim hrane o kojoj je do sada bilo reči, treba pomenuti da i dejstvo antibiotika ne sme biti zanemareno. Iako se smatraju pomoćnicima u teškim borbama protiv infekcije,oni mogu ostaviti velike posledice na crevnu floru,a samim tim i na imunitet. Dakle, preporuke lekara su da tokom uzimanja antibiotika koristimo i neke druge lekove ili hranljive materije koje će delovati blago na crevnu floru i neće dovesti do burnih reakcija organizma na njihovu primenu.
Držite sistem za varenje i imuni sistem optimalno funkcionalnim držeći crevne bakterije zdravim i srećnim. Na samom kraju treba naglasiti da problemi gojaznosti i bolesti digestivnog sistema nisu jedini problemi koji dovode do pada imuniteta. Jako bitne studije se rade i na ispitivanju odnosa digestivnog i nervnog sistema i kako zapravo on utiče na pojavu depresije i mnogih teških psihičkih stanja. Što nam daje još jednu poruku da treba da pazimo šta konzumiramo, a tako ćemo brinuti i o našim unutrašnjim stanovnicima koji će “Hvala!” reći kroz naše zdravo telo.