Pojam “korona virus” potiče od latinske reči corona što znači “kruna” ili “oreol”. Ovaj pojam odnosi se na morfologiju samog virusa. Naime, izgled virusa pod mikroskopom je specifičan zbog proteinskih struktura koje podsećaju na krunu, uz pomoć kojih se veže za receptor na površini ćelije angiotenzin konvertaza enzim 2 (ACE2), potom endocitozom ulaziu ćeliju i brzo se umnožava u epitelnim stanicama pluća. Visoki stupanj replikacije može postići bez značajnijeg voštećenja ćelije domaćina što pridonosi većoj zaraznosti i manjoj smrtnosti u odnosu na virus SARS-CoV.
Korona virusi su virusi iz potporodice Orthocoronavirinae, porodice Coronaviridae i reda Nidovirales. Odlikuju se pozitivnim lancem jednolančanog RNK genoma i nukleokapsidom spiralne simetrije. 2019-te godine započela je pandemija uzrokovana ovim virusom. Bolest koju je uzrokovala nazvana je COVID-19. Pretpostavka je da je virus prešao sa šišmiša na čoveka i dobio sposobnost širenja sa čoveka na čoveka uzrokujući pandemiju. Klinička slika COVID-19 su slična SARS-u: suvi kašalj, bol u grlu (ređe sekrecija iz nosa), febrilnost, umor, bolovi u mišićima, bol u grudima.
Vitamin C
Vitamin C je rastvorljiv u vodi, a najpoznatiji je po svojoj ulozi u sintezi kolagena u vezivnim tkivima i antioksidativnom delovanju. Ljudske potrebe iznose 100 do 200 mg dnevno.
Pojačava pokretljivost neutrofila i fagocitozu te sprečava oksidativna oštećenja,
Podstiče proliferaciju B i T limfocita,
Podstiče funkciju fagocita,
Transformaciju limfocita T i proizvodnju interferona,
Poboljšava funkciju endotela i epigenetske imunološke modifikacije,
Sprečava aktivaciju i akumulaciju neutrofila,
Smanjuje oštećenja alveolarnog epitela.
U terapijskoj primeni kod COVID-19 infekcije, dolazi do poboljšanja rezultata primenom od 12 do 15 g na 12 ml/h dva puta dnevno. Preporuka za doziranje zavisi od težine bolesti u rasponu od 50 do 200 mg/kg/dan do 16 000 mg/kg/dan intravenski. Primenom vitamina C značajno je smanjena učestalost upale pluća, što dovodi do zaključka da vitamin C pod određenim uslovima može smanjiti osetljivost donjih disajnih puteva na infekcije.
Kao jedan od dokaza pozitivnog učinka terapijske upotrebe vitamina C kod COVID-19 infekcije, navodi se prikaz slučaja iz Wuhana u Kini kod starije osobe s brojnim kompikacijama, obolele od COVID-19 infekcije. Kada je pacijent smešten na intenzivnu negu, lekari su intravenski primenili vitamin C uz potpornu terapiju nakon čega se pacijent ubrzo oporavio.
Vitamin D
Vitamin D je bitan za regulaciju metabolizma kalcijuma, samim tim je bitan za zdrave kosti I mišiće. Minimalna koncentracija vitamina D za očuvanje zdravlja kosti je 50nmol/L, a poželjna 75 nmol/L. Za nekalcemijske učinke poželjne koncentracije su između 100 I 125 (do150) nmol/L. Nekalcemijski učinci objašnjavaju se imunomodulatornim učinkom aktivnog oblika vitamina D (1,25(OH)2D) uticajem na diferencijaciju i poliferaciju ćelija, kao što su: manji morbiditet i mortalitet od malignih bolesti, manji rizik od autoimunih bolesti (šećerna bolest tip I, multipla skleroza, Crohnova bolest, reumatske bolesti kao reumatoidni artritis), manji rizik od kardiovaskularnih bolesti te bolja obrana od infekcija uključujući virusne respiratorne infekcije, bakterijske
infekcije i tuberkulozu.
Brojne studije pokazuju da je nedostatak vitamina D prisutan u celom svetu (pandemija
nedostatka vitamina D), u raznim populacijama ispitanika i u svim uzrastima (oko 50 % svetske populacije ima koncentraciju < 50 nmol/L) pa predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Najveći nedostatak vitamina D je na području Bliskog istoka, u Srednjoj Aziji, Kini, Mongoliji i
Indiji. Rizični faktori za nedostatak vitamina D su sve što dovodi do nedovoljne sinteze u koži i/ili nedovoljnog unosa hranom: nedovoljno izlaganje kože suncu, tamnija pigmentacija kože, korišćenje krema s visokom UV zaštitom, debljina, nekonzumiranje suplemenata vitamina D. Iako bi se očekivalo da je nedostatak vitamina D veći u zemljama udaljenijih od ekvatora, to nije uvek slučaj i objašnjava se različitim kulturološkim navikama (izlaganje kože suncu) i konzumiranjem hrane bogatom vitaminom D.
Kako vitamin D deluje na suzbijanje infekcije virusom Sars-CoV-2?
Učinak vitamina D nastaje, zapravo, vezivanjem aktivnog oblika vitamina D I VDR-a (vitamin D receptora). Kompleks aktivnog oblika vitamina D I VDR-a podstiče heterodimerizaciju sa retinoidnim X receptorom (RXR), pa takav se kompleks translocira u jezgru, gde se veže za vitamin D osetljivo mesto na DNK I tako reguliše gensku ekspresiju.
Ćelije epitela disajnih puteva konstitutivno pretvaraju neaktivni vitamin D (25(OH)D) u aktivni (1,25(OH)2D) koji dovodi do pojačane ekspresije gena regulisanih vitaminom D s važnim urođenim imunološkim funkcijama. Pod delovanjem aktivnog vitamina D indukuje se aktivnost gena za antimikrobne peptide (katelicidin). S druge, strane u osoba s nedostatkom vitamina D smanjeno je stvaranje katelicidina, što povećava sklonost infekciji intracelularnim patogenima. Vitamin D i
VDR pokazuju zaštitni učinak na epitelne barijere u raznim tkivima (npr. pluća, crijeva).
