Do pre samo četiri vekova jedini način za proučavanje svemira bazirao se na onome što se moglo videti golim okom. Otkriće teleskopa bilo je velika prekretnica u astronomiji, omogućivši nam prvenstveno da upoznamo planete i objekte u našoj blizini, a sa razvojem naprednije tehnologije i da zavirimo u procese koji su se događali milijardama godina unazad u dalekim galaksijama.
Danas se tehnika razvija brže nego ikada, teleskopi se neprestano udvostručavaju i postaju kompleksniji, sve do krajnjiih granica naših mogućnosti. Stara oprema se stalno smenjuje savremenijom u nadi da će se doći do novih odgovora, i tu evoluciju postaje teško ispratiti.
U ovom članku pročitajte nešto više o nekim od najpoznatijih i najnaprednijih aktivnih teleskopa koji nam pomažu u istraživanju svemira.
Sistem radio teleskopa „Very Large Array“
Ovaj sistem teleskopa vam je verovatno poznat iz filma „Kontakt“, snimljenom po istoimenoj knjizi Karla Sagana, čija se radnja bazira na pronalasku znakova vanzemaljskog života. Međutim, oni se u realnosti ne koriste primarno u tu svrhu, već služe uglavnom za proučavanje objekata poput kvazara, pulsara, ostataka supernova, crnih rupa, zvezda i galaksija koje emituju radio talase (deo elektromagnetnog spektra sa najvećim talasnim dužinama).
1989.godine su korišćeni i za komunikaciju sa letelicom Vojadžer 2, koja se u to vreme nalazila blizu Neptuna.
VLA se nalazi u Novom Meksiku, na 2000 metara nadmorske visine. Sastoji se iz 27 masivnih antena, svaka sa tanjirom prečnika 25 metara i mase 230 tona. Raspoređene su u veliko slovo Y, ali su antene pokretne i njihov raspored može da se menja u zavisnosti od potreba istraživanja. Dužina jednog kraka cele te figure može da dostigne čak 20 kilometara.
GTC (Veliki Kanarski Teleskop)
GTC se nalazi na ostrvu La Palma, među Kanarskim ostrvima i krenuo je sa radom još 2007. godine. U pitanju je reflektor – tip optičkog teleskopa koji za sakupljanje svetlosti koristi sistem ogledala umesto sočiva, kao što je to slučaj sa refraktorima. Sa ogledalom prečnika 10,4 metara bio je najveći teleskop ovog tipa na svetu, sve do izgradnje GMT-a (Velikog Magelanovog Teleskopa) koji bi uskoro trebalo da krene sa radom.
GTC je jedan od najvećih i najnaprednijih optičkih teleskopa, pa može da bude od velike pomoći u istraživanju zvezda I galaksija u ranom svemiru, egzoplaneta, crnih rupa, tamne materije I tamne energije.
Svemirski teleskop Habl
Iako nije ni među prvih 10 na listi najvećih optičkih teleskopa, svakako je najveći optički teleskop u Zemljinoj orbiti, gde mu se pruža nesmetan pogled na najudaljenije objekte u svemiru. Sa svojih 13 metara dužine najčešće se upoređuje sa autobusom, a pomoću ogledala prečnika 2,4 metara može da prikupi čak 40 000 puta više svetlosti od ljudskog oka.
Lansiran je u Zemljinu orbitu 1990. godine i od tada je napravio stotine hiljada fotografija svemira i dao ogroman doprinos otkriću i proučavanju kako objekata u Sunčevom sistemu, tako i nekih od najudaljenijih galaksija u svemiru. Pomogao je da se zaokruži starost svemira na 13,8 milijardi godina, što je mnogo preciznije od onog što se prethodno mislilo. Doprineo je otkriću tamne energije koja je odgovorna za ubrzano širenje svemira, kao i boljem razumevanju nastanka prvih galaksija i njihove evolucije.
Habl se kreće u najnižoj Zemljinoj orbiti, na visini od oko 550km, gde nema neželjenih efekata koje stvara atmosfera. Ova pozicija mu omogućava da, pored vidljivog i infracrvenog, detektuje i ultraljubičasto zračenje koje inače ne stiže do zemaljskih teleskopa jer ga atmosfera većinom absorbuje.
Hablom se upravlja sa Zemlje, a napaja se putem solarnih panela koji se nalaze sa obe strane teleskopa i pretvaraju Sunčevu energiju u električnu. Ona se delom koristi odmah, a delom skladišti u akumulatorima za period kada se nađe u Zemljinoj senci. Još je interesantnije to što je projektovan tako da su moguće posete astronauta koji bi obavljali popravke na njemu. Poslednja ovakva misija je završena 2009. godine. Teleskop će biti u funkciji još 10-20 godina, a već krajem ove godine je planirano lansiranje naprednijeg i većeg James Webb svemirskog teleskopa.
Radio teleskop „Nebesko oko“
Kineski teleskop FAST ili “Nebesko oko” jedan je od najvećih radio teleskopa na svetu; tačnije, drugi po veličini posle ruskog RATAN-600. Od njega se razlikuje po tome što se, umesto nekoliko antena, sastoji iz jedne ogromne, prečnika 500 metara. Trenutno je to najveća antena na Zemlji, a pre njega tu titulu je nosio teleskop u opservatoriji Aresibo u Portoriku (300m).
Zanimljivo je da se površina teleskopa sastoji iz skoro 4 i po hiljada aluminijumskih panela trouglastog oblika, sa stranicama dužine 11 metara. Oni nisu fiksirani već prilagodljivi, tako da se u jednom trenutku koristi samo jedan deo tanjira koji ima odgovarajući paraboličan oblik (i on je prečnika 300m).
Za njegovu izgradnju izdvojeno je oko 180 miliona dolara, a dovršen je tek 2016. godine, dve decenije nakon odobrenja projekta. Za potrebe istraživanja, preko 9 hiljada ljudi u okolini je moralo biti iseljeno, na šta je potrošena veća suma od one za izgradnju samog teleskopa.
Posle mnogobrojnih testiranja, početkom ove godine je počeo sa radom. Prvenstveno je namenjen istraživanju pulsara (vrsta zvezde), kao i potrazi za signalima vanzemaljskih civilizacija.
Kako tehnologija ne prestaje da se razvija, i ovi teleskopi, iako trenutno jedni od najrazvijenijih uređaja na planeti, uskoro će biti zamenjeni novim i boljim. Neki od njih su već odavno u pripremi i ubrzo se očekuje da krenu sa radom. Najbolji primer je sigurno novi svemirski teleskop koji će naslediti Hubble – James Webb, od kog se najviše očekuje. Čak stotinu puta moćniji od Habla i toliko veliki da ne staje ceo u raketu, ovaj teleskop je najbolji pokazatelj ljudskog napretka i neprestane želje za novim znanjem i novim otkrićima.