Da li biste se iznenadili kada biste na meniju omiljenog restorana pronašli specijalitet koji sadrži insekte? Salata sa skakavcima, pčele sa pirinčem ili crvići umesto pomfrita? Naučna fantastika? Ne baš. U mnogim zemljama su poslastice napravljene od insekata sasvim normalna pojava.
Entomofagija ili konzumacija insekata obično ne zvuči primamljivo, međutim, to je više nego uobičajena pojava u mnogim delovima sveta. Ova pojava zapravo potiče još iz najranijeg perioda čovekovog postojanja, ali je često potcenjena u odnosu na ishranu biljakama i drugim životinjskim mesom. Značajan udeo u ishrani ljudi tokom istorije insekti su imali u Aziji, Africi i Južnoj Americi; međutim, postoje zapisi iz Evrope u kojima se pominju insekti kao poslastice. Jedan od takvih je Aristotelov opis cikada kao delikatesa u Staroj Grčkoj; zatim opis Gaja Plinija Starijeg o gusenicama u brašnu i vinu kao specijalitetu u Starom Rimu i pominjanje insekata kao hrane u delu ‘De animalibus insectis’ italijanskog prirodnjaka Aldrovandija iz 17. veka.
Entomofagija je uobičajena kod većine primata, među kojima su i naši preci, koji su svi, u neku ruku, bili insektivori. Konzumacija insekata predstavlja veoma bitan izvor hranljivih materija svim primatima, pa i šimpanzama, našim najbližim živim srodnicima.
Skoro 2000 vrsta insekata poznate su kao jestive vrste, neke od njih spadaju u skakavce, tvrdokrilce, termite, pčele, leptire i mnoge druge značajne grupe insekata. Neki od njih se upotrebljavaju dok su u stadijumu larve, npr. crvi i gusenice, neki tek kad postanu adulti, ali veći deo njih mora biti dalje obrađen kako bi bili spremni za konzumaciju.
S obzirom na to da populacija ljudi na planeti raste sve više i više, potrebno je pronaći još izvora hrane, mada glad i danas predstavlja veliki globalni problem. Zato se kao dobar primer izvora hrane mogu navesti insekti; bogati su proteinima,mogu se gajiti lakše od uobičajenih vrsta životinja, a mogu poslužiti i kao hrana za gajene životinje i kućne ljubimce. Pokušava se i gajenje većeg broja različitih vrsta insekata u automatizovanim prostorima.
U mnogim zemljama u razvoju i među raznim kulturama širom sveta, insekti predstavljaju omiljenu hranu i osnovni izvor proteina, masti, minerala i vitamina. Jestivi insekti sadrže nutritivnu vrednost koja može da se poredi sa vrednošću koju imaju biljni proizvodi, meso i riba; a mnogi od njih su bogatiji proteinima, vitaminima, mastima, ugljenim hidratima, amino- kiselinama, vlaknima…Međutim, njihova nutritivna vrednost zavisi od mnogih faktora, kao što su ishrana, uslovi spoljašnje sredine, stadijum u razvoju… Od ishrane samih insekata zavisi to koliko će masti biti zastupljene u njihovim organizmima, dok na zastupljenost proteina to ne utiče mnogo. Zato su potrebne farme insekata koje bi uspešno kontrolisale sve te uslove.
Danas postoje farme insekata, ali i dalje nisu dovoljno zastupljene. Sve se to treba rešavati edukacijom stanovništva jer se pokazalo da je pozitivnim porukama i pričama postignut pozitivan efekat na ljude i njihov pogled na entomofagiju. Tako imamo farme insekata u većem broju zemalja Evrope, u Austriji, Holandiji, Švajcarskoj, Finskoj, a postoje i u našem komšiluku, u Hrvatskoj i Bugarskoj. Videćemo koliko vremena treba da se i kod nas otvori jedna, ko zna, možda to bude uskoro.
U svetu se traže i alternative mesu životinjskog porekla, a jedna od njih su insekti. Mnogi insekti su dovoljno bogati amino- kiselinama da bi se njihovim unosom zadovoljila čovekova potreba za amino- kiselinama, ali i mnogim mikroelementima, poput cinka i gvožđa, ili kompleksa vitamina B. Takođe, nekim istraživanjima je potvrđeno da postoje grupe insekata koje su slične svakoj od grupa mesa.
U Africi i Aziji sezonsku poslasticu predstavljaju skakavci, zrikavci, cvrčci i termiti, dok se mnoge vodene bube dodaju salatama. U Africi se najčešće u ishrani koriste gusenice i larve drugih insekata. Procenjeno je da se čak više od 65 vrsta insekata upotrebljava u ishrani. Ishrana insektima ne samo da je pozitivno uticala na smanjenje neuhranjenosti već se odrazila i na očuvanje biodiverziteta. Otvaranje savetovališta za lovljenje i gajenje insekata od strane lokalnog stanovništva dovelo je do smanjenja krivolova.
U Aziji, naročito u Indiji, omiljena poslastica su lutke svilene bube, koje predstavljaju i najjeftiniji izvor proteina. Na Tajlandu se mnoge ose, gusenice, skakavci i zrikavci smatraju delikatesima i služe se samo u najskupljim restoranima. Tajlandska vlada je podsticala potrošnju insekata, posebno tokom perioda kada ih ima u obilju, npr. kada nastupi najezda skakavaca.
Australija i Okeanija su takođe staništa jestivih vrsta insekata. Papua Nova Gvineja ima u izobilju crvene palmine surlaše koji sadrže i do 30% proteina. Njihova proizvodnja je ekološki efikasna i predstavlja glavni izvor prihoda lokalnog stanovništva. Aboridžini u Australiji su potrošači brojnih insekata, najviše larvi nekih noćnih leptira i strižibuba, mrava i pčela.
Među domorocima Južne Amerike poslastice predstavljaju mravi, ose, pčele i larve surlaša. U Južnoj Americi su jestivi insekti uobičajeni, kako u seoskim, tako i u gradskim sredinama. “Ahuahutle”ili stenice veslačice koje proizvode meksički kavijar su uzgajane vekovima unazad u alkalnim jezerima
Gajenje životinja na farmama za proizvodnju mesa ima negativan uticaj na životnu sredinu usled produkcije velike količine štetnih gasova i raznih drugih otpadnih materija; a i samo odlaganje neupotrebivih delova životinja predstavlja veliki problem u mnogim zemljama gde nastaju brojne deponije na kojima dolazi do fermentacije i koje predstavljaju leglo zaraze. Gajenje insekata bi donekle imalo negativni uticaj, ali bi štetne materije bile proizvedene u znatno manjoj količini. Svakako bi se manje hrane i vode trošilo za njihovu proizvodnju, pa bi i otpadne materije bile stvarane u manjim količinama. Insekti imaju brži životni ciklus pa im je potrebno kraće vreme za rast i razvoj. Količina vode koja bi se trošila prilikom proizvodnje insekata bi takođe bila neuporedivo manja u odnosu na onu koja se troši na farmama životinja jer su neki insekti otporni na sušu.
U današnjem svetu preovladava negativna konotacija entomofagije iako je ona deo mnogih kultura i pratila je čoveka kroz evoluciju. S obzirom na rast ljudske populacije, insekti će s vremenom morati da postanu prihvatljiv izvor hrane i u ostalim delovima sveta. Znate li da je dozvoljen određeni procenat insekatskih delova tela u čokoladi? Setite se toga kad sledeći put budete komentarisali entomofagiju.