22:10, 25.04.2021. | ŽIVOT U VODI


NIŠ

Poreklo vode

Autor: Milica Ibrić , izvor: PMF Žurnal

Kada pomislimo na vodu, ona za nas predstavlja nešto što nam je stalno dostupno i prisutno u neograničenoj količini. Postoje ljudi koji joj ne pridaju veliki značaj i ne shvataju koliko je bitna, ali postoje i oni koji su svesni njene važnosti. Voda je zapravo jedan od najbitnijih molekula na svetu i prvi oblici života su se pojavili upravo u njoj. Bez nje život ne bi bio moguć, a da bi nastali živi organizmi bilo je neophodno da ona postoji. Da li ste se ikada zapitali kako je nastala voda na planeti Zemlji?

Pre svega da pođemo od toga kako i kada je nastala naša planeta, jer je to povezano sa nastankom vode. Starost planete Zemlje od 4,6 milijardi godina utvrđena je metodom ,,apsolutne starosti“ na osnovu vremena poluraspada pojedinih radioaktivnih elemenata, kao što su uranijum i torijum, koji se nalaze u stenama Zemljine kore. Takođe, i većina meteorita koji su pali na Zemlju u sebi sadrže izotope starosti 4,6 milijardi godina. Postoje različite teorije o tome kako je nastala planeta Zemlja, od religijskih, pa sve do onih koje su potkrepljene naučnim dokazima. Smatra se da je nastala od kosmičke prašine i stena koje su bile privučene gravitaconom silom u periodu kada je nastao i Sunčev sistem. Kada se formirala Zemljina kora, temperatura na njenoj površini je bila izuzetno visoka, oko 2000°C, i u takvim uslovima nije postojao bilo kakav oblik života, pa samim tim ni voda.

Ne zna se kada je tačno nastala voda, ali to je najverovatnije bilo nakon perioda bombardovanja Zemlje, a Mesec jeste jedan od dokaza bombardovanja. Ovo bombardovanje je usledilo odmah posle formiranja Zemljine kore, u periodu od 4,2 do 3,7 milijardi godina, od strane kometa i asteroida, za koje se pretpostavlja da su bili  nosioci vode. Komete su skoro u potpunost bile izgrađene od leda za razliku od stenovite gradje asteroida. Na osnovu molekularnog otiska dokazano je da su vodu doneli asteroidi, a ne komete čiji se molekularni otisak vode razlikuje od naše.  Sve ovo ukazuje na to da je voda poreklom iz svemira, ali van naše planete ona se nigde ne može naći u tečnom obliku, već u obliku kristala. Idealna pozicija naše planete Zemlje u Sunčevom sistemu omogućila je postojanje tečnog oblika vode.

Molekul vode se sastoji od jednog atoma kiseonika i dva atoma vodonika, pa je njena hemijska formula H2O. Na velikoj udaljenosti od Sunca, gde je temperatura bila dovoljno niska, moglo je da dođe do spajanja kiseonika i  vodonika, a onda i do njihovog kondenzovanja i zamrzavanja do kristala koji su bili sadržani u kometama i asteroidima, pa čak i na Neptunu i Uranu. Kako su ti objekti, koji su se nalazili u takozvanom Kuperovom pojasu, u sebi saržali kristale vode polako putovali prema planeti Zemlji, kada su došli u dodir sa njenom površinom došlo je do oslobađanja kristalnog oblika vode. Međutim, pošto je površina Zemlje bila izuzetno topla, dolazilo je do isparavanja te vode, što je kasnije omogućilo formiranje oblaka.

Naučnici su se pitali kako je nastala velika količina vode koja trenutno postoji na našoj planeti. Pošto je period bombardovanja Zemlje trajao dosta dugo, to je moglo da obezbedi jedan deo vode. Isparavanje vode i stvaranje oblaka je  možda dovelo do pojave prvih padavina, kiša ili snega, koje su trajale duži vremenski period, možda čak i hiljadama godina, i tako dovele do stvaranja prvih mora, okeana, reka i jezera. Kisele kiše su uzrokovale da okeani i mora postanu slani. Postepeno hlađenje površine Zemlje je takođe pogodovalo vodi da se pojavi u tečnom obliku. Vremenom se uspostavio i ciklus vode.

Postoji i teorija da se voda nalazila unutar naše planete, zarobljena, još u periodu kada se formirala Zemlja. Nakon nekog vremena, usled tektonskih pokreta, voda koja je bila zarobljena unutar planete polako je izbila na površinu. Ipak, većina naučnika smatra da ova teorija nije tačna i da je voda došla iz svemira.

Poreklo vode je za čoveka velika misterija koja se polako otkriva uz pomoć savremenijih metoda i uređaja koji omogućavaju da saznamo mnoge činjenice milijardama godina unazad.

Okeani prekrivaju čak preko 70% površine Zemlje. Naše telo se sastoji od 60-80% vode. Prvi oblici života su se pojavili u vodi. Povezanost i zavisnost od vode za ljude je ogromna. Nije uopšte potrebno postaviti pitanje kako bi izgledao život na Zemlji da voda ne postoji, jer je nemoguće opstati bez vode. Možda bi trebalo više da cenimo značaj vode i njenog postojanja, a ne da je uvek olako shvatamo. Bilo je potrebno mnogo vremena da se stvori ono što danas imamo u izobilju, pa ukoliko sledeći put pomislimo da bacimo nešto u reku ili jezero ili u more, trebalo bi da se setimo da je voda ta koja nam je pružila život i da je na nama da je čuvamo na način na koji ona to zaslužuje.