Studenti II godine OAS Geografije pohađali su 25. maja jednodnevnu terensku nastavu koja će im, nadamo se, dugo ostati u sećanju. Posetili su Lazarevu pećinu i prelepi kanjon Lazareve reke do ulaza u pećinu Vernjikicu, zaboravljeni dragulj ovog prostora koji čeka da ponovo bude otkriven. Profesori su strpljivo objašnjavali kako je kraška erozija oblikovala nezaboravne pejzaže ovog zakonom zaštićenog područja Studenti su mogli da vide, čuju i nauče sve o Bovanskom jezeru i uopšte o svrsi izgradnje vodnih akumulacija, pozitivnim i negativnim efektima akumulacija kao i o Sokobanjskoj Moravici maloj ali sa geografskog stanovišta veoma interesantnoj reci. Bilo je reči i o pojavi zagaćenog krasa na primeru Sokobanjske Moravice, večitoj temi starih dobrih srpskih geografa, o jezerskoj fazi u kotlinama Srbije, epigeniji Sokobanjske Moravice, kao i o Rtnju, uvek zagonetnoj planini, njenom postanku i razvoju sa osvrtom na najstarije kopno Srbije. Svi znamo da danas u Srbiji nema vulkana, ali da li ih je bilo u prošlosti? I ovo su studenti mogli da nauče, a neke od vulkanskih oblika i vide. Priča je tekla i u pravcu rudarstva u ovom kraju i poznate porodice Minh. Putovanje je završeno posetom vodopadu Ripaljka kao izrazitog primera kraškog akumulacionog procesa i posetom uvek gostoprimljivoj Sokobanji. Ova avantura pružila je studentima izvanrednu priliku da osete čari geografske nauke, uključujući i Sunce i kišu na terenu.
