Diplomske akademske studije, studijski program: Fizika – informatika [2007/2008]

Broj ESPB bodova: 120
Dužina trajanja: 2 godine
Ciljevi studijskog programa:
Osposobiti studente za primenu naučnih dostignuća iz oblasti fizike u svim delatnostima, a posebno u istraživanjima koja zahtevaju viši nivo primene računara, kao i za radno mesto nastavnika/profesora fizike i informatike u školama za koje to bude propisano odgovarajućim pravilnikom Ministarstva prosvete i sporta RS. Diplomirani fizičar-informatičar takođe bi bio dodatno osposobljen za  rad u okviru istraživačkih grupa u institutima ili u industriji, na poslovima razvoja koji zahtevaju viši nivo poznavanja i primene fizike informatičkih tehnologija i znanja.
Vrsta studija:
Diplomske akademske studije.
Ishod procesa učenja:
Studenti bi, savladavanjem diplomskih akademskih studija iz fizike informatike,  ukoliko izaberu blok pedagoških predmeta, bili osposobljeni za izvođenje nastave iz predmeta Fizika i Računarstvo (Informatika). U slučaju izbora bloka 2 bili bi dodatno osposobljeni za rad u okviru istraživačkih grupa, ili u industriji na poslovima razvoja, kao fizičari koji su osposobljeni za korišćenje resursa i informatičkih tehnologija i znanja u istraživanjima modeliranja i simulacije fizičkih procesa.
Stručni, akademski, odnosno naučni naziv:
Diplomirani fizičar – master – informatičar.
Uslovi za upis studijskog programa:
U prvu godinu studija mogu se upisati sva lica sa završenim osnovnim akademskim studijama iz oblasti fizike, ili nekog srodnog studijskog programa.
Kandidati za upis, do odobrenog broja mesta, rangiraju se prema ostvarenoj prosečnoj oceni na osnovnim akademskim studijama.
Lista obaveznih i izbornih studijskih područja, odnosno predmeta sa okvirnim sadržajem:
Pregled obaveznih i izbornih predmeta, kao i njihovih okvirnih sadržaja, dat je u prilogu.
Način izvođenja studija i potrebno vreme za izvođenje pojedinih oblika studija:
Studenti pohađaju predavanja i vežbe. Predavanja izvode nastavnici, a vežbe nastavnici ili saradnici Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Neke izborne predmete izvode nastavnici Univerziteta u Nišu, pre svega sa Filozofskog fakulteta. Nastava je organizovana u semestrima. Svi predmeti traju jedan semestar, sa nedeljnim fondom časova predavanja i vežbi prikazanim u prilogu.
Bodovna vrednost svakog predmeta iskazana u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova:
Svaki predmet je iskazan ESPB bodovima u prilogu.
Bodovna vrednost završnog rada na osnovnim studijama:
Završni rad je obavezan na diplomskim akademskim studijama iz fizike-informatike i naziva se diplomski rad. Uspešno odbranjen diplomski rad donosi studentu 10 ESPB bodova.
Preduslovi za upis svakog predmeta ili grupe predmeta:    
Ovi uslovi su predviđeni okvirnim sadržajem svakog predmeta posebno i dati su u prilogu.
Način izbora predmeta iz drugih studijskih programa:
Studenti mogu kao izborne predmete odabrati i dva predmeta predviđena u okviru drugih akademskih studija Fakulteta i Univerziteta.
Uslovi za prelazak sa drugih studijskih programa u okviru istih ili srodnih oblasti studija:
Student može preći na diplomske akademske studije fizike-informatike  sa bilo kog drugog srodnog diplomskog akademskog studijskog programa.
Student je dužan da položi sve ispite koji su obavezni na diplomskim akademskim studijama iz fizike-informatike, u istom obimu u kojem su oni predviđeni ovim studijskim programom, čime ostvaruje onoliki broj ESPB bodova koliki je predviđen ovim studijskim programom.
Svi položeni ispiti na ranijem studijskom programu koji nisu obavezni na diplomskom akademskom studijskom programu iz fizike-informatike priznaju se kao položeni izborni predmeti na studijskom programu iz fizike informatike, sa istim brojem ESPB bodova ostvarenim na ranijem studijskom programu, a ukupno najviše do 30 ESPB bodova.
Dozvoljen je prelaz na diplomske akademske studije iz fizike-informatike studentima koji su upisali studije opšte ili primenjen fizike po propisima do 9.9.2005. godine. Broj ESPB bodova koje donosi svaki položeni ispit određuje se u skladu sa programom svakog predmeta pojedinačno.
Odluku o srodnosti nekog studijskog programa, kao i odluku o prenosu ESPB bodova, donosi Veće odseka za fiziku.
Druga pitanja od značaja za izvođenje studijskog programa:
Student ne može ponovo polagati ispit koji je ranije položio na osnovnim akademskim studijama. Ukoliko je student obavezne predmete sa diplomskih akademskih studija položio kao izborne predmete na osnovnim akademskim studijama, onda umesto njih polaže izborne predmete.
Ispiti se mogu polagati pismeno, usmeno ili praktično. Način polaganja svakog ispita dat je u prilogu.
Ispunjenjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Programom svakog predmeta određena je srazmera poena stečenih predispitnim obavezama i na ispitu. Pri tome, predispitne obaveze učestvuju sa najmanje 30, a najviše 70 poena.
Veće Odseka za fiziku određuje teme za izradu diplomskih radova na početku svake školske godine. Broj tema je najmanje dvostruko veći od broja studenata upisanih u završnu godinu diplomskih akademskih studija.
Svaki nastavnik predlaže najviše 5 tema i ovaj nastavnik je mentor studentu koji izabere predloženu temu. Za svaku temu određuje se tročlana komisija za odbranu predloženog diplomskog rada. Komisiju čine nastavnici sa Odseka za fiziku Fakulteta. Mentor je uvek član komisije.
Spisak usvojenih  tema za izradu diplomskih radova, kao  i članova komisije, dostupan je studentima i javno je istaknut na oglasnoj tabli Fakulteta.
Studenti prijavljuju temu za izradu diplomskog rada po osvajanju najmanje 240 ESPB bodova. Tema se prijavljuje u službi za studentska pitanja.
Ukoliko se više studenata opredeli za istu temu, prednost ima student koji se ranije prijavio. Ako se više studenata prijavi za jednu temu istog dana, onda prednost ima student sa do tada najvišom ostvarenom prosečnom ocenom.
Student izrađuje diplomski rad uz stalne konsultacije sa mentorom.
Urađeni diplomski rad dostavlja se službi za studentska pitanja u 5 primeraka. Vreme i mesto odbrane diplomskog rada oglašava se na oglasnoj tabli Fakulteta najmanje 5 dana pre same odbrane.
Student usmeno brani urađeni diplomski rad pred ranije određenom komisijom. Usmeno izlaganje studenta traje najviše 30 minuta. Potom student odgovara na pitanja članova komisije.
Po dobijenim odgovorima od strane studenta, komisija se povlači i ocenjuje odbranjeni diplomski rad odgovarajućom ocenom. Ocena se utvrđuje većinom glasova.
Ocena se saopštava studentu javno, a zatim se unosi u indeks studenta i zapisnik. Indeks i zapisnik potpisuju svi članovi komisije.
Ukoliko student ne odbrani diplomski rad, ima pravo da u roku od tri meseca isti rad popravi i dostavi studentskoj službi.
Jedan primerak odbranjenog diplomskog rada čuva se u biblioteci Fakulteta.
Raspored predmeta po semestrima,  nedeljni fond časova predavanja i vežbi, broj ESPB bodova svakog predmeta, nastavnik predviđen za izvođenje nastave
Brojevi u prvoj koloni označavaju broj časova predavanja, u drugoj broj časova računskih vežbi, a u trećoj broj časova laboratorijskih vežbi

Lista izbornih  predmeta i izbornih blokova