Doktorske studije, studijski program: Fizika [2007/2008]

Broj ESPB bodova: 180
Dužina trajanja: 3 godine
Ciljevi studijskog programa:
Osposobiti studente za samostalan naučni rad u oblasti eksperimentalne i teorijske fizike. Ostvarivanje i primena originalnih naučnih dostignuća.
Vrsta studija:Doktorske studije

Ishod procesa učenja: Studenti koji završe doktorske studije iz fizike, prihvataju savremena naučna znanja iz fizike i osposobljeni su da daju originalan naučni doprinos u fizici. Prema izboru predmeta i izboru teme doktorske disertacije, studenti postaju visoko stručni u odgovarajućoj naučnoj oblasti. Ospoobljeni su da, u okviru odabrane teme za naučna istraživanja, samostalno formulišu i rešavaju probleme u samoj fizici, kao i probleme u vezi primene fizike u privredi i drugim naukama.

Stručni, akademski, odnosno naučni naziv: Doktor fizičkih nauka.

Uslovi za upis studijskog programa: U prvu godinu doktorskih studija mogu se upisati sva lica sa završenim diplomskim akademskim studijama iz oblasti fizike, kao i lica koja su završila četvorogodišnje studije iz oblasti fizike prema propisima koji su važili do 9.9.2005. godine.
Rang lista za upis studenata  do odobrenog broja pravi se na osnovu ukupne ostvarene prosečne ocene studenta na osnovnim i diplomskim akademskim studijama.
Studenti sa završenim specijalističkim akademskim studijama iz oblasti fizike, kao i studenti koji su specijalizovali iz oblasti fizike po propisima koji su važili do 9.9.2005. godine,  mogu upisati drugu godinu doktorskih studija, pri čemu se njima priznaje 60 ostvarenih ESPB bodova na doktorskim studijma.
Studenti sa završenim magistarskim studijama iz fizike mogu upisati treću godinu doktorskih studija, pri čemu se njima priznaje 120 ostvarenih ESPB bodova na doktorskim studijma.

Lista obaveznih i izbornih studijskih područja, odnosno predmeta sa okvirnim sadržajem:
Pregled obaveznih i izbornih predmeta, kao njihovih okvirnih sadržaja dat je u prilogu.

Način izvođenja studija i potrebno vreme za izvođenje pojedinih oblika studija:
Studenti pohađaju predavanja, vežbe i seminare. Predavanja,  vežbe i seminare izvode nastavnici. Jedan nastavnik može biti angažovan za izvođenje nastave iz najviše tri izborna predmeta u okviru ovog programa studija. Angažovani nastavnik može biti nastavnik ili istraživač u odgovarajućem naučnom zvanju sa bilo kog fakulteta ili naučnog instituta čiji je osnivač Vlada Republike Srbije. Angažovani nastavnici prilažu spisak naučnih radova (10 najznačajnijih naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima – najmanje jedan sa SCI liste, domaćim časopisima, ili zbornicima sa međunarodnih naučnih skupova), spisak objavljenih monografija i udžbenika, kao i podatke o učešću u domaćim i međunarodnim naučnim projektima.

Nastava je organizovana po semestrima. Svi predemti traju jedan semestar, sa nedeljnim fondom časova predavanja i vežbi prikazanim u prilogu.

Bodovna vrednost svakog predmeta iskazana u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova:
Svaki predmet je iskazan ESPB bodovima u prilogu.

Bodovna vrednost završnog rada na doktorskim  studijama:
Doktorska disertacija je završni rad na doktorskim studijama iz fizike i donosi studentu 30 ESPB bodova. Doktorska disertacija je originalni naučni rad studenta. Dozovoljeno je da rezultati iz doktorske disertacije budu publikovani u naučnim radovima studenta pre same odbrane doktorske disertacije.

Preduslovi za upis svakog predmeta ili grupe predmeta:    
Ovi uslovi su predviđeni okvirinim sadržajem svakog predmeta posebno i dati su u prilogu.

Način izbora predmeta iz drugih studijskih programa:

Studenti doktorskih studija iz fizike mogu polagati ispite sa drugih studijskih programa. Pri tome, polaganjem ispita sa drugih studijskih programa studenti mogu ostvariti najviše 30 ESPB bodova.

Uslovi za prelazak sa drugih studijskih programa u okviru istih ili srdonih oblasti studija:
Student može preći na doktorske studije fizike sa bilo kog drugog srodnog studijskog programa. Odluku o srodnosti studijskog programa donosi Veće odseka za fiziku. Pri tome se priznaju ostvareni ESPB bodovi na ranije studijskom programu.
Studenti magistarskih studija mogu upisati doktorske studije. Ukoliko je student na  magistarskim studijama položio sve predviđene ispite, onda se njemu na doktorskim studijama priznaje 105 ESPB bodova. Veće Odseka za fiziku određuje broj ostvarenih  ESPB bodova za svaki  položeni ispit pojedinačno.

Kolegijum doktorskih studija

Kolegijum doktorskih studija čine rukovodioci pojedinih područja u okviru programa doktorskih studija fizike. Kolegijum iz svojih redova bira koordinatora, koji po potrebi, saziva sednice kolegijuma i nastupa u ime kolegijuma na osnovu dogovorenih odluka i stavova.
Kolegijum doktorskih studija prati rad studija i preporučuje Veću odseka donošenje odluka u vezi sa studijama.
Kolegijum se stara o poštovanju ovog programa i njime propisanih pravila studija.
Kolegijum se sastaje najmanje jednom u semestru a po potrebi i češće, na osnovu dogovora, zahteva dela članova ili na pismeni zahtev jednog od članova kolegijuma.
Kolegijum donosi odluke većinom glasova.

Ispiti

Ispiti se mogu polagati pismeno, usmeno ili praktično. Način polaganja svakog ispita dat je u prilogu.

Mentor

Studentu se  posle prve godine studija, na lični zahtev, može odrediti mentor. Za mentora može biti određen angažovani nastavnik na doktorskim studijama, a koji je nastavnik ili istraživač u odgovarajućem naučnom zvanju sa bilo kog fakulteta ili naučnog instituta čiji je osnivač Vlada Republike Srbije.
Mentor ima najmanje pet naučnih radova objavljenih ili prihvaćenih za objavljivanje u naučnim časopisima iz odgovarajuće oblasti studijskog programa sa liste Ministarstva nauke u poslednjih 10 godina. (Spisak ovih časopisa je dostupan u bazi Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.)
Mentor ima najmanje tri rada sa SCI liste (kriterijum važi od 1. januara 2009. godine).
Mentor ima najmanje pet radova sa SCI liste (kriterijum važi od 1. januara 2010. godine).

Seminari

Tokom doktorskih studija predviđeno je prisustvo seminarima. Fakultet je u obavezi da svake godine organizuje seminar iz oblasti fizike, a prema iskazanim potrebama. Veće Odseka za fiziku imenuje rukovodioca seminara.
U prvom i trećem semestru student ostvaruje po 6 bodova prisustvom seminaru. U drugom i četvrtom semestru studenti ostvaruju po 6 ESPB boda odbranom seminarskih radova. Rukovodilac seminara svojim potpisom u indeksu i zapisniku potvrđuje da je prisustvovao seminaru, odnosno da je student odbranio seminarski rad.

Izrada doktorske disertacije

U petom semestru je predviđeno da svaki student uradi najmanje dva naučna rada, koji moraju biti objavljeni ili prihvaćeni za štampu u časopisima kategorije R51 ili R52. Po objavljivanju, odnosno prihvatanju za štampu naučnog rada, student je u obavezi da održi predavanje na jednom od seminara koje pohađa. U svom predavanju student obrazlaže rezultate koje je dobio u tom naučnom radu. Po održanom predavanju, mentor svojim potpisom u indeksu potvrđuje da je naučni rad objavljen, ili prihvaćen za štampu. Ukoliko mentor nije određen, onda potvrdu o objavljenom naučnom radu u indeks upisuje rukovodilac seminara.
Objavljivanjem, odnosno prihvatanjem za štampu svakog naučnog rada, student ostvaruje 15 ESPB bodova. Na jedan naučni rad može se samo jedanput pozvati radi verifikacije pripadajućih bodova, bez obzira na broj autora.
Na osnovu objaljenih naučnih radova student ostvaruje 30 ESPB bodova.
Po ostvarivanju 135 ESPB bodova, student stiče pravo da prijavi temu za izradu doktorske disertacije. U prijavi teme student navodi: biografske i bibliografske podatke,  naziv  doktorske disertacije i obrazloženje.
Veće Fakulteta, na predlog Veća odseka za fiziku, obrazuje komisiju za ocenu naučne zasnovanosti predložene teme doktorske disertacije.
Komisija se sastoji od najmanje tri nastavnika ili istraživača u odgovarajućem naučnom zvanju, od kojih najmanje jedan nije u radnom odnosu na Fakultetu na kome se brani doktorska disertacija. Članovi komisije treba da ispune naučne uslove ekvivalentne onima koji su predviđeni za mentora.
Komisija ocenu naučne zasnovanosti predložene teme doktorske disertacije podnosi izveštaj sa ocenom naučne zasnovanosti predložene teme doktorske disertacije u roku od trideset dana od dana prijema odluke.
Veće Fakulteta, nakon razmatranja izveštaja komisije iz prethodnog stava, ocenjuje naučnu zasnovanost predložene teme doktorske disertacije. Ukoliko Veće Fakulteta prihvati pozitivan izveštaj komisije o predloženoj temi doktorske disertacije, onda se odluka Veća Fakulteta i izveštaj komisije dostavlja  Univerzitetu u Nišu radi davanja saglasnosti.
Nakon dobijanja saglasnosti od nadležnog organa Univerziteta u Nišu, kandidat se obaveštava da može da pristupi izradi doktorske disertacije.
Po ostvarivanju 150 ESPB bodova student stiče pravo da završi izradu i preda doktorsku disertaciju.
Urađenu doktorsku disertaciju doktorant dostavlja Fakultetu u osam primeraka.
Doktorska disertacija jeste rezultat originalnog naučnog rada studenta u o oblasti fizike.
Veće Fakulteta, nakon razmatranja predloga Veća odseka, obrazuje komisiju za ocenu i odbranu urađene doktorske disertacije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za odbranu.
Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije sastoji se od najmanje tri nastavnika i istraživača u odgovarajućim istraživačkim zvanjima, od kojih najmanje jedan nije u radnom odnosu na Fakultetu. Članovi komisije treba da ispune naučne uslove ekvivalentne onima koji su predviđeni za mentora.
Pre dostavljanja izveštaja, članovi komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije mogu zatražiti od doktoranta da izmeni prvobitni tekst priložene doktorske disertacije. U tom slučaju doktorant je u obavezi da dostavi izmenjen tekst doktorske disertacije.
Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije je dužna da dostavi referat Veću Fakulteta sa predlogom, najkasnije u roku od 60 dana od dana imenovanja.
Izveštaj Komisije i urađena doktorska disertacija stavljaju se na uvid javnosti petnaest dana u biblioteci Fakulteta.
Veće Fakulteta, na predlog Veća odseka za fiziku usvaja ili odbija izveštaj komisije o urađenoj doktorskoj disertaciji, uzimajući u obzir eventualne prigovore.
Ukoliko Veće fakulteta prihvati pozitivan izveštaj komisije o urađenoj doktorskoj disertaciji, tada se odluka Veća Fakulteta i izveštaj komisije dostavljaju Univerzitetu u Nišu radi davanja saglasnosti na izveštaj o urađenoj doktorskoj disertaciji.

Odbrana doktorske disertacije

Po prijemu saglasnosti od Univerziteta u Nišu na izveštaj o urađenoj doktorskoj disertaciji, pristupa se odbrani doktorske disertacije.
Odbrana disertacije je javna.
Fakultet preko dnevne štampe, najmanje pet dana pre odbrane, obaveštava javnost o imenu kandidata koji brani disertaciju, nazivu teme, mestu i vremenu odbrane disertacije.
Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije konstituiše se birajući iz svog sastava predsednika koji rukovodi radom Komisije.
Predsednik Komisije otvara javnu odbranu i saopštava kratke biografske podatke o kandidatu i spisak njegovih radova.
Pošto se pročita Zaključak iz Izveštaja Komisije, predsednik poziva doktoranta da iznese rezultate do kojih je došao u radu na izradi disertacije.
Usmeno izlaganje kandidata može trajati najviše 90 minuta. Usmeno izlaganje doktoranta se ne prekida.
Pošto doktorant završi usmeno izlaganje, članovi Komisije daju kritički osvrt na disertaciju i postavljaju doktorantu pitanja. Po odobrenju Komisije, pitanja doktorantu mogu postavljati i druga lica koja prisustvuju odbrani.
Po završenoj odbrani, Komisija se povlači radi većanja i utvrđivanja ocene, koju zatim javno saopštava prisutnima.
Pri donošenju ocene uzimaju se u obzir: izveštaj Komisije o oceni urađene doktorske disertacije, izlaganje doktoranta na odbrani i njegovi odgovori na postavljena pitanja u toku odbrane.
Komisija posle odbrane utvrđuje ocenu „odbranio disertaciju” ili „nije odbranio disertaciju”.
Komisija ocenu utvrđuje većinom glasova.
Ocena se upisuje u zapisnik i u indeks studenta.
Disertacija koja nije odbranjena ne može se ponovo podneti i braniti na Fakultetu.

Osnovne podatke o toku odbrane disertacije i svoju ocenu Komisija unosi u Zapisnik, koji potpisuju svi članovi Komisije.

Generalni raspored predmeta po semestrima,  nedeljni fond časova predavanja i vežbi, broj ESPB bodova svakog predmeta

LISTE IZBORNIH PREDMETA PO PODRUČJIMA IZUČAVANjA