Професор Владимир Ранђеловић је био редовни професор на Природно- математичком факултету у Нишу, изванредан научник, и познавалац биљног света Србије и Балканског полуострва. Нажалост, на врхунцу свог живота, након тешке болест га је задесила, професор Владимир Ранђеловић преминуо je 18. марта 2023. године у 57. години. Упркос недаћама са којима се суочио, остао је посвећен својим идеалима до последњих тренутака свог живота: образовању, васпитању и научно-истраживачком раду. Владимир Ранђеловић рођен је 18.02. 1965, у Топличком Кочану, код Ниша. Основну школу завршио је у Дољевцу, а средњу школу „Светозар Марковић“, смер лабораторијски техничар у биологији, у Нишу. Као успешан студент, пре рока је завршио и дипломирао биологију на Природно математичком факултету у Новом Саду 1988. године. Годину дана касније, уписао је постдипломске студије на Свеучилишту у Загребу. Међутим, због регионалне политичке ситуације није био у могућности да одбрани завршену докторску тезу. Наставио је постдипломске студије на Факултету биологије Универзитета у Београду, где је као први студент под менторством Академика Владимира Стевановића одбранио магистарску тезу 1994. год. Докторску дисертацију под називом „Флора и вегетација Власинске висоравни” успешно је одбранио 2002. год. Од 1989. до 2000. године професор Владимир Ранђеловић радио је на Технолошком факултету у Лесковцу и држао је наставу на Вишој Пољопривредно-прехрамбеној школи у Прокупљу. Радио је, такође, и на Факултету заштите на раду у Нишу. Оснивањем Природно-математичког факултета у Нишу 2000. год. почео је да ради на Департману за биологију и екологију. Известан број година био је укључен у наставу Ботанике на Медицинском факултету у Нишу. По завршеном асистентском стажу, именован је у звање доцента 2002. затим у звање ванредног професора 2007. год. и коначно 2012. год. унапређен је у звање редовног професора Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу. Током своје академске каријере био је задужен и бавио се широким спектром ботаничких тема, са значајним акцентом на Систематици и филогенији виших биљака, Екологији биљака са фитогеографијом али и другим предметима.
Током своје богате професионалне каријере од 2000. до 2004. године обављао је дужност секретара Одсека за биологију са екологијом, а од 2004. до 2009. године обављао је дужност управника Одсека за биологију са екологијом, касније преименованог у Департман за биологију и екологију. Професор Владимир Ранђеловић био је дугогодишњи продекан за наставу, а 2019. године и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу. Био је члан неколико међународних научних организација као што су „Организација за фитотаксономска истраживања Медитеранског региона” и „Друштво за фитосоциолошка истраживања Италије”. Био је угледни члан „Еколошког друштва Србије” и председник и један од оснивача Биолошког друштва „Др. Сава Петровић”. Од 2011. године био је члан Академског одбора за истраживање флоре и вегетације Србије при Српској академији наука и уметности (САНУ). Резултат обимног научноистраживачког рада професора Владимира Ранђеловића обухватају бројне научне и стручне публикације. Међу њима треба издвојити четири монографије од националног значаја, а посебно монографију „Флора и вегетација Власинске висоравни“, која даје свеобухватан преглед биљног света на простору који је био посебно занимљив професору Владимиру Ранђеловићу. Истраживања професора Владимира Ранђеловића дају значајан допринос флори Републике Србије, при чему се у његовим радовима први пут наводи већи број биљних врста. Одређени таксони описани су као нове врсте алги и биљака за науку. Међу њима издваја се Chara visianii, J. Blazenčić i V. Ranđel., алга из раздела Charophyta описана из Хрватске, Campanula calycialata V. Ranđel. & Zlatković, врста из фамилије звончића пронађена на Старој планини у Србији, као и три врсте из рода Crocus, C. jablanicensis Randjel. & V. Ranđel., C. danubiensis Kernd., Pasche, Ranđel. & V. Ranđel., i C. novici V. Ranđel. & Milјković. Професор Владимир Ранђеловић, заједно са професором Новицом Ранђеловићем, био је један од водећих стручњака и ауторитета за род Crocus, а као признање других стручњака њиховом доприносу, именована је, за науку, нова врста шафрана C. randjeloviciorum Kernd., Pasche, Harpke & Raca. Професор Владимир Ранђеловић у готово свим својим радовима истицао је еколошки приступ у ботаничким истраживањима, при чему је значајан број радова посвећен искључиво фитоценолошким питањима. Он је описао низ нових вегетацијских јединица, редова, свеза, асоцијација и субасоцијација са јужног дела Балканског полуострва, обраћајући посебну пажњу на биљне заједнице тресетишта и влажних станишта у Србији. Професор Владимир Ранђеловић успоставио је добру сарадњу са колегама хемичарима, што је резултирало значајним бројем радова који истражују ендемске, ретке, и мање познате врсте наше флоре са фитохемијског аспекта. Поред свега наведеног, име професора Владимира Ранђеловића заувек ће бити повезано са Симпозијумом о флори југоисточне Србије и суседних региона. Одлична атмосфера и добра организација карактерисала је свих 14 до сада одржаних симпозијума, превасходно заслугом покретача и организатора проф. Владимира Ранђеловића. Био је и уредник скоро свих зборника радова са наведеног Симпозијума и постављен је за једног од уредника вишетомног издања „Вегетација Србије” у издању Српске академије наука и уметности. Професор Владимир Ранђеловић био је, такође, покретач и одговорни уредник новог, сада већ познатог, научног часописа са међународном рецензијом, “Biologica Nissana”, у издању Природно-математичког Факултета Универзитета у Нишу. Професор Владимир Ранђеловић био је ментор две докторске дисертације, значајног броја магистарских теза, и великог броја дипломских и мастер радова. Студенти ће памтити професора Владу по спремности да помогне у решавању било каквих проблема везаних за наставу и подршци њиховим научним истраживањима. Биљни свет неистражених региона Балканског полуострва био је бескрајна инспирација за њега. Током својих истраживања професор Владимир Ранђеловић прикупио је вредне хербарске примерке који се данас чувају у Хербаријуму („Herbarium Moesiacum Niš”) кога је основао и био посвећен његовом развоју, у оквиру Катедре за ботанику Департмана за биологију и екологију Природно математичког факултета Универзитета у Нишу.
На крају, професор др Владимир Ранђеловић био је један од оснивача Катедре за ботанику на Природно-математичком факултету у Нишу, где ће остати упамћен као изузетан наставник, предани истраживач, колега и пријатељ.