U razgovoru sa dekanom PMF-a u Nišu, foto: PMF žurnal
Biti na vrhu obrazovne institucije predstavlja veliku čast, ali istovremeno i veliku odgovornost. O planovima za predstojeću godinu, novoj akreditaciji, svojim očekivanjima i radu sa mladima, za PMF žurnal našeg fakulteta govorio je dekan prof. dr Perica Vasiljević.
Po čemu Vi mislite da se naš Fakultet razlikuje od ostalih, i koje su prednosti koje biste istakli?
– Prvo, da vam poželim dobrodošlicu u dekanat vašeg fakulteta.
Prirodno-matematički fakultet (Fakultet) se po mnogo čemu razlikuje od ostalih fakulteta Univerziteta u Nišu. Naš Fakultet praktično predstavlja jedan mini univerzitet – kako po broju studijskih grupa, i tako i po broju akreditovanih studijskih programa koji se realizuju. Fakultet ima šest departmana: Departman za matematiku, Departman za hemiju, Departman za fiziku, Departman za računarske nauke, Departman za geografiju i Departman za biologiju i ekologiju. Na Fakultetu se realizuje 21 akreditovan studijski program. Danas se u svetu teži sintezi i multidiscplinarnosti zbog čega i naša najveća prednost u odnosu na druge fakultete jeste baš ta – raznolikost u studijskim programima i istraživanjima gde je „pod istim krovom“ moguće organizovati multi-, inter- i trans- disciplinarna istraživanja. Druga značajna posebnost našeg Fakulteta, a ujedno i ponos, jeste veliki broj naučnih publikacija koje nastavnici, saradnici i istraživači publikuju. Naša produkcija naučnih rezultata je najveća na Univerzitetu u Nišu. Naš Fakultet ima veliki broj naučnih izdanja, među kojima je i naučni časopis „Filomat“ koji se nalazi na prestižnoj SCI listi. Naravno, naša istraživanja nisu samo fundamentalna, značajan broj istraživača je uključen u razna primenjena istraživanja u okviru medicinskih, tehničkih i drugih srodnih naučnih polja.
U kojim segmentima mislite da dajemo pozitivan primer ostalim fakultetima u Srbiji?
– U Srbiji, kao i na našem Univerzitetu, pozitivan primer dajemo tako što svi živimo i radimo u jednoj raznolikoj zajednici gde jedni druge dopunjujemo. Upotrebio bih jedan biološki termin, koji se danas često primenjuje i u računarstvu, a to je da je naš Fakultet jedan prirodno-matematički ekosistem.
Svedoci smo da Prirodno-matematički fakultet sarađuje sa brojnim univerzitetima, kako u Srbiji, tako i u svetu. Koje su prednosti tih saradnji, i na koje načine studenti mogu to iskoristiti
– Naš Fakultet ima izrazito dobru saradnju sa mnogim institucijama. Prvenstvena saradnja jeste na nivou naše zemlje, počev od saradnje sa drugim fakultetima Univerziteta u Nišu. Takođe, deo smo akademske zajednice Srbije, i u okviru toga imamo odličnu saradnju sa fakultetima iz prirodno-matematičke grupacije svih državnih univerziteta, ali i sa institutima koji se bave istraživanjima u prirodnim nauka. Pored toga, sarađujemo i sa brojnim međunarodnim institucijama – kako obrazovnim, tako i istraživačkim iz bližeg i daljeg okruženja.
Veliki broj naših svršenih studenta sada živi i radi u inostranstvu i oni su najbolji naši misionari i spona između fakulteta i tih institucija. Pojedini naši bivši studenti, najčešće iz inostranstva, pomažu Fakultet kroz donaciju savremene udžbeničke literature.
Naravno, treba pomenuti da i danas studenti učestvuju u razmenama studenata u okviru različitih evropskih projekata. Najveći broj studentskih razmena, kako odlaska naših, tako i dolaska stranih studenta, je u okviru evropskog obrazovnog sistema. Međutim, bilo je i nekoliko studenta i van Evropskog kontinenta, iz Kine, Indije, Argentine, Brazila itd.
Ovde ste prvenstveno govorili o saradnjama i projektu Erasmus. Da li postoji još neka saradnja na koju mislite da studenti treba da obrate pažnju?
– Studenti treba da koriste sve vidove saradnji, ne samo saradnju u okviru mobilnosti na Erasmus projektima, već i u okviru drugih projekta kao što su COST akcije, bilateralna saradnja i sl. Studenti našeg Fakulteta, po mom mišljenju, trebalo bi prvenstveno da intenziviraju saradnju sa kolegama sa našeg Univerziteta, ali i sa kolegama u okviru prirodno-matematičke grupacije fakulteta u Srbiji. Drugo, veoma je značajno da se naši studenti aktivnije uključe u strukovna udruženja( biologa, fizičara, hemičara, matematičara, geografa…) u Srbiji.
Svedoci smo da, iz godine u godinu, sve manji broj studenata upisuje PMF. Sa izuzetkom naravno računarskih nauka, pošto je to danas popularno. Da li imate neku strategiju kako se ovaj problem može rešiti?
– Svi državni univerziteti imaju manje ili više problema sa brojem studenta koji se upisuju na prvu godinu studija. Najveći problem ovog dela Srbije je praktično depopulacija, odnosno smanjenje broja stanovnika. Fakultet preduzima niz mera da privuče veće interesovanje srednjoškolaca za studiranje prirodnih nauka kao što je poboljšanje uslova studiranja, osavremenjavanje studijskih programa, pojačana prezentacija Fakulteta i diseminacija svih značajnih rezultata Fakulteta. Studenti, nastavnici, saradnici i istraživači imaju pregršt rezultata koji do sada nisu adekvatno prezentovani. U praktičnom smislu, to znači da ćemo se više pojavljivati u medijima i na društvenim mrežama.
Najbolji emisari fakulteta jesu zapravo njegovi studenti. Oni najbolje, najviše i najrealnije mogu da predstave Fakultet. Shodno tome, plan Fakulteta je da se studenti više uključe u promotivne aktivnosti Fakulteta.
Koji su glavni ciljevi i zadaci koje ste sebi postavili za naredni period?
– Glavni zadaci u narednom periodu jesu rešavanje prostornih problema koje ima Fakultet i reakreditacija postojećih i akreditacija novih studijskih programa. Osnivanjem PMF-a 1999. godine dodeljena nam je ova zgrada koja ne zadovoljava u potpunosti potrebe našeg Fakulteta. Zbog nedostatka laboratorijskog prostora, deo Departmana za hemiju se i danas nalazi na Filozofskom fakultetu, a laboratorijski deo Departmana za biologiju i ekologiju i Departman za fiziku je u ovoj zgradi. Tokom ove godine očekujem da ćemo uspeti da napravimo korake u rešavanju ovog problema kroz projektovanje, izgradnju aneksa zgrade i adaptacije dela prostora u ovoj zgradi.
Drugi, veoma značajni cilj, jeste završavanje dokumentacije za reakreditaciju postojećih studijskih programa ali i akreditacija novih programa. Kroz izveštaj o samovrednovanju fakulteta i izveštaj o samovrednovanju studijskih programa dobiće se vredne informacije u kom smeru treba raditi na novoj akreditaciji. Naravno, postoji i potencijal za nove, atraktivnije studijske programe, koji bi bili u saglasnosti sa potrebama tržišta rada.
Takođe, cilj nam je da poboljšamo i studentski život na Fakultetu. U tom svetlu radimo intenzivno na otvaranju studentskog kluba, pošto klub nismo imali zadnjih desetak godina. Čekamo odluku od direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije koja bi trebala da nam da saglasnost za izdavanje. Tada ćemo raspisati javni poziv za studenski klub.
Da li premijerno možemo da kažemo koji će to biti novi studijski programi?
– Na nivou našeg univerziteta, zajedno sa Univerzitetom i Ekonomskim fakultetom, učestvujemo u kreiranju i realizaciji novog Master 4.0 programa-Inteligentna obrada podataka. Ovaj program se realizuje pod pokroviteljstvom i u okviru inicijative “Digitalne Srbije”. Očekujemo da se na ovaj program upiše novih 35 studenata. Trenutno je program u postupku akreditacije, dokumenta su predata, nosilac je Univerzitet u Nišu. Pored ovog programa, radićemo i na otvaranju novih programa, pre svega multidisciplinarnih u kojim će učestvovati svi departmani našeg Fakulteta.
Ozbiljan naučni rad podrazumeva veliku strast prema nauci. Kada ste Vi zavoleli nauku, kada ste shvatili da je to Vaš karijerni put?
– Ja sam zavoleo nauku vrlo rano kao i veliki broj moj vršnjaka. Mnogo faktora je uticalo na to da nauka, naučni rad i obrazovanje budu popularni 70 i 80-tih godina prošlog veka. U školama smo imali puno aktivnosti koje su promovisale znanje i nauku kao što su mnogobrojne sekcije, dodatne aktivnosti, takmičenja i sl, pri čemu su školske laboratorije bile opremljene tako da mogu veći deo takvih aktivnosti da isprate i podrže. Istovremeno nauka, obrazovanje i kultura su bili sveprisutni u medijima kroz veliki broj naučno popularnih emisija – kako domaćih, u okviru Školskog programa TV Beograd, tako i stranih, pre svega BBC- jevih, kao što su „Opstanak“, „Ne pitajte mene“, „Posle 2000 te“ i drugih. Od malena sam u kontaktu sa prirodom, i tokom boravka u prirodi počinjete da primećujete da postoje sličnosti i različitosti u predmetima i pojavama oko sebe. Za jednog naučnika je veoma bitno da je dobar posmatrač, bez obzira kojom naukom se bavi. Morate da imate dobro oko da uočite detalje na objektu koji posmatrate, a zatim da ih analizirate i sistematizujete. Nauka je jako dinamična oblast ljudske delatnosti. Tokom rešavanje jednog problema otvara vam se još puno novih pitanja. Čar nauke leži baš u toj dinamici istraživanja, pa se može reći da su praktično nauka i istraživanja beskonačni.
Studentski dani, pored mnogo suza zbog studiranja, kriju i mnogo anegdota. Da li možete sada, sa nama, da se prisetite neke anegdote?
– Studentski dani su najbolji dani u životu, to postane svima jasno kada se završe. Za vreme studija, upoznajete veliki broj različitih ljudi koji imaju različita mišljenja, gledišta, drugači stil života, rada itd., a još uvek niste zatrpani brigama koje kasnije donosi život. Moj savet studentima bi bio da tokom studija budu otvoreni u komunikaciji, tolerantni prilikom uočavanja različitosti, da slobodno iznose argumentovano svoje stavove i mišljenja jer na taj način upoznaju i sebe i druge.
Ja sam kao student sam bio dosta aktivan kroz različita studentska strukovna i sportska udruženja. Najaktivniji sam bio u Mladim istraživačima Srbije odnosno Ekološkom istraživačkom društvu „Mladen Karaman“ čiji sam jedan od osnivača. U okviru toga društva smo izrađivali studenske istraživačke projekte i organizovali razne studentsko-istraživačke akcije, predavanja, obilaske prirodnih i kulturnih znamenitosti Srbije, organizovali izložbe fotografija i razne druge aktivnost. Za većinu aktivnosti koje smo realizovali sami smo se obezbiđivali sredstva. Posete raznim privrednim društvima bile su sastavni deo aktivnosti većine studenta članova društva u obezbeđivanju potencijalnog sponzorstva. Nije bilo lako, ali smo u većini slučajeva uspevali da obezbedimo pomoć, kako materijalnu, tako i tehničku u realizaciji aktivnosti društva.
Pitate me za anegdote, postoji puno anegdota- na primer, vožnja u prikolici Džejms kamiona po kiši i magli na terenima Stare planine, sakupljanje uzoraka u graničnom području uz pratnju naše granične patrole itd.
Ovih dana polako kreće sa radom naša novinarska sekcija, dramska sekcija, pa i pevačko društvo. Vi ste prvi dekan u čijem mandatu se to organizovalo. U pevačkom društvu zajedno pevaju studenti i profesori. Šta Vi mislite o tome?
– Mislim da je to prava stvar! Kako studentima da obezbedimo bolje uslove za studiranje na našem Fakultetu i da istovremeno osmislimo nove aktivnosti? U razgovoru sa predsednikom Studentskog parlamenta i studentom prodekanom, došli smo do zajedničkih ideja među kojima su, između ostalog, i ideje koje ste naveli. Veoma je značajno da pored naučnih i obrazovnih aktivnosti na Fakultetu postoje i društvene aktivnosti za studente. Studentski predstavnici i rukovodstvo Fakulteta intenzivno će raditi na realizaciji zajedničkih ideja. Kao što smo svedoci, prvi korak je i učinjen – formirana je novinarska sekcija studenata, čim Vam sada dajem intervju. Zatim, dramska sekcija od koje očekujem uskoro poziv na premijeru nekog komada, ali i na prvi koncert odnosno izložbu.