Dr Marko Simonović na predavanju, foto: Anđa Denić
Dr Marko Simonović diplomirao je fiziku na Fizičkom fakultetu u Beogradu (2010), doktorirao na Institutu za napredna istraživanja SISSA u Trstu (2014), a postdoktorske studije obavio u Institutu za napredne studije u Prinstonu. Od 2018. godine, kao prvi fizičar iz Srbije, radi na Departmanu za teorijsku fiziku – CERN, Ženeva. 27. decembra 2019. godine održao je predavanje na temu HABLOVA KONSTANTA I TENZIJE OKO LOKALNIH I KOSMOLOŠKIH MERENJA na našem fakultetu, nakon čega smo imali čast da razgovaramo sa njim i pitamo ga neka, nadamo se, interesantna pitanja. Marko je sa nama pričao o svom školovanju, radu u CERN-u, a dao je i par saveta našim studentima.
Zbog čega ste se opredelili za oblast kosmologije?
Koji je najbitniji aspekt Vašeg istraživanja? Koji je cilj Vašeg rada?
– Kosmologija je vrlo velika oblast, ima puno stvari koje se nazivaju „kosmologijom“, ali postoje dve bitne stvari: posmatračka kosmologija gde se primenjuju teleskopi, vrše merenja, obrade podataka, numeričke simulacije i postoji teorijski deo, kojim se ja bavim, gde je ideja da izračunamo kako je izgledao univerzum, na velikoj skali, iz nekih osnovnih fizičkih zakona. To je moguće zato što, ako gledate na vrlo velikim rastojanjima, čitav svemir je vrlo jednostavan i to omogućava da se stvari izračunaju uz pomoć formula, jednačina, osnovnih zakona fizike. To je sjajno! Situacija je slična u Sunčevom sistemu: ljudi su otkrili zakon gravitacije mnogo pre raznih drugih stvari, zato što je Sunčev sistem vrlo jednostavan. Imate Sunce i planete, koje možete da tretirate kao materijalne tačke, koje se kreću manje-više po kružnim putanjama. Dakle, na velikim skalama univerzum je vrlo jednostavan i tamo ga razumemo jako dobro. Cilj je zaista razumeti kako osnovni zakoni fizike utiču na univerzum i, sa druge strane, ako znate tu vezu onda možete iz merenja osobina univerzuma, zaključiti o osnovnim zakonima fizike. Na primer, otkriće tamne materije upravo je došlo kroz kosmologiju.
Kako je kosmologija relevantna za običnog čoveka?
Šta je to što Vas motiviše u radu?
– Radoznalost je fundamentalna, ali postoje i drugi aspekti koji su meni primamljivi u naučnom radu. To je jedan vrlo prijatan posao, gde nemate standardno radno vreme, ne morate da ispunite neku normu već možete da sedite i razmišljate mesec dana o nečemu. Nekad mesec dana radite po ceo dan. Imate priliku da sretnete puno ljudi, da stalno putujete. Živeo sam na nekoliko kontinenata, svuda imam prijatelje i saradnike. Bavljenje naukom je jako lepo, to je takođe jedan aspekt koji je vrlo važan.
Kako se u naučnički život uklapa porodica?
– To je, naravno, individualna stvar. Puno je naučnika koji imaju porodice, a i dalje stalno putuju, ili svi zajedno ili se prosto naviknu. Mnogo ljudi koji se bave naukom, izbegava da putuju. Ono što jeste tačno je da je baviti se naukom na neki način ekstremnije zanimanje, gde je mobilnost važna, jer da biste dobili zvanje profesora ili istraživača,morate da promenite nekoliko institucija, ponekad i zemalja itd. To može da bude ograničavajuće za ljude koji bi voleli da žive na jednom mestu, ali ljudi uspevaju da to izbalansiraju i ja mislim da ja to moguće, iako je ponekad komplikovano.
Kako izgleda jedan Vaš prosečan dan u CERN-u?
Šta mislite da je glavni izazov savremene fizike i kuda bi se kretala fizika u budućnosti?
– Fizika je ogromna nauka, koja danas ima jako puno velikih međusobno nezavisnih delova. Postoji čitava nauka koja se bavi čvrstim stanjem i materijalima. Tu su ogromni i eksperimentalni i teorijski izazovi, u smislu razumevanja superprovodnosti na visokim temperaturama. Bilo bi spektakularno to razumeti teorijski i primeniti u praksi. Razvoj novih materijala je eksperimentalna stvar koja je jako bitna za svakodnevni život, nove tehnologije, održivi razvoj, ekologiju itd. Postoje grane fizike koje su fundamentalne, što je bliže onome što ja radim, na primer fizika visokih energija. Tu su centralna pitanja kako razumeti bolje elementarne čestice. CERN je jedno od mesta gde je to najveći fokus. Postoje druge stvari koje su fundamentalne u fizici, na primer razumevanje konceptualnih pitanja koja imamo o kvantnoj gravitaciji, kako svet izgleda na najmanjim mogućim energijama, šta se dešava u centru crne rupe, kako je nastao univerzum. Jedno od pitanja kosmologije je pitanje Odakle potiče svemir? koje je jako usko vezano za tu fundamentalnu stranu teorijske fizike. Postoje i više praktične stvari vezane za proučavanje svemira danas, kako on izgleda danas, šta sve možemo da vidimo u njemu, koji se sve procesi dešavaju, kako to sve funkcioniše… Biće jako puno posmatranja u narednih 10 godina, otprilike. Mnogi kažu da je ovo dekada velikih pretraga galaksija. Kažu da će biti puno novih merenja i nada je da će biti novih otkrića.
Da li imate neki savet za naše studente?
CERN letnji studentski program nudi studentima na osnovnim i master akademskim studijama fizike, računarstva, inženjeringa i matematike jedinstvenu priliku da se pridruže svakodnevnom radu istraživačkih timova,koji učestvuju u eksperimentima u CERN-u u Ženevi. Prijave za narednu godine počeće na jesen, a sve informacije možete naći na linku Summer Student Programme.