U društvu i svetu koji se konstantno menjaju iz dana u dan, pratiti put razvoja karijere i tehnološkog napretka predstavlja velik i zanimljiv izazov, koji, ukoliko želite uspešno da ga sledite, morate biti njemu verni.
Takav svet iziskuje nesebično deljenje znanja stečenih iskustvom u praktičnom radu i utiče na razvoj softverskog inženjerstva, sistemskog inženjerstva, bioinformatičkog inženjerstva i drugih relevantnih domena.
Kako se to znanje deli? U svetu informacionih tehnologija, jedan od najčešćih načina da se upoznate sa novim tehnologijama, platformama i tehnološkim otkrićima jeste putem konferencija, gde odabrani predstavnici i stručnjaci kompanija širom sveta, dolaze u ulozi predavača koji imaju cilj da vam otvore digitalni most u svet noviteta.
Heapcon je svetska konferencija koja se održava duži niz godina i okuplja najveće stručnjake sveta informacionih tehnologija iz malih i velikih firmi poput Google-a, Microsoft-a, kao i ostalih, kako bi podelili svoje znanje. Ove godine se održala 3. i 4. novembra, u Beogradu, a više o njoj možete saznati putem linka: https://heapcon.io.
„Imunost na promene, naročito u raznovrsnom svetu tehnologije i inženjerstva, dovodi vas bliže kompletnoj stagnaciji i inkompetenciji u onome čime se predstavljate da se bavite.“ – za žurnal izjavljuje softverski inženjer iz Niša, koji će sa nama podeliti svoja iskustva sa Heapcon konferencije, na kojoj je i bio predavač.
Vuk Marković, rođen u Nišu, odakle radi i studira, softverski je inženjer ispred korporacije EPAM, koja godinama radi u saradnji sa Microsoft-om, Oracle-om, Adobe-om, kao i ostalim velikim kompanijama.
Ove godine je, kao predstavnik iz EPAM-a u Srbiji, držao prezentaciju na temu „Sunrise of Platforms as Services“ – aktuelnoj temi koja obuhvata polja i softverskog i sistemskog inženjerstva. U daljem tekstu odgovoriće nam na pitanja, gde će pomoći bilo kom studentu, u vidu saveta, da sazna koji su koraci potrebni kako bi se došlo do ovakve prilike i kakav je osećaj stajati i biti predavač pored stručnjaka koji dolaze iz raznih krajeva sveta.
Izvor: Zvanična Heapcon Facebook stranica
Da li sa tobom danas razgovaramo kao sa studentom ili kao sa inženjerom?- „Student jesam, a danas sam tu kao inženjer.“
- „Konstantno zaboravljamo da uspostavimo balans teorije i prakse. Nedostatak dovodi do rupe koju je teško kasnije ispuniti. Smatram da je bitno prisustvovati konferencijama, jer recimo vi, kao programer, koristite ili ćete koristiti tehnologije istih tih ljudi koji drže predavanja. Kako možete smatrati sebe sposobnim u tom polju, ukoliko ne želite da čujete šta vam novo donose? Takođe, ostvarivanje kontakata je jedno iskustvo koje se ne može zaboraviti. Imao sam prilike upoznati IT stručnjake iz Francuske, Italije, Norveške, Nemačke, Holandije, Indije i Sjedinjenih Država – mogu vam reći, bili su jako zainteresovani našom kulturom i predstavljaju divno društvo za istim stolom. Jednoga dana ćete i vi doći kod njih – nećete valjda sedeti kući ceo dan i prepustiti se ponavljajućoj šemi.“
- „Reč je o platformama kao servisima – izuzetno važnoj temi sa kojom nesvesno imamo kontakta svakoga dana. Budući programeri će se susresti sa takozvanim Cloud servisima, poput Microsoft-ovih, Amazon-ovih i drugih, a neće umeti da prepoznaju razliku između različitih servisnih modela i primeniti ih ispravno u praksi. Ovo predavanje im pomaže da se upoznaju sa njima, i pored toga, primene teoriju o njima u biomedicinskom inženjerstvu.“
- „Bilo je dosta zanimljivih tema – počev od govora o arhitekturi mikroservisa i njihovoj relevantnosti, od strane francuskog inženjera iz Apache-a. Predstavio je prednosti i mane mikroservisne arhitekture, i da korišćenje monolita nije uvek loše kao što se predstavlja. Svakom inženjeru je ova tema bila interesantna jer se često javlja nedoumica kada je dobro koristiti monolit a kada mikroservise.“
- „U pitanju su ljudi koji su se bavili organizacijom ovakvih događaja godinama, i to se vidi. Prvoklasnost u dostupnoj tehnologiji, ozvučenju i osvetljenju, dodatno su doprinosili celokupnom ambijentu konferencije. Takođe, postojao je i „room“ isključivo za predavače. Uđete unutra i zaboravite da ste došli na konferenciju, atmosfera koja vlada između predavača, odnosno inženjera jeste prijateljska, opuštajuća i prijatna. Ne isključuju vas iz društva i komunikacije i žele da čuju vaše mišljenje, šta god je u pitanju.“
- „Tokom cele konferencije, predavanja su se dešavala paralelno, dva po dva. Vrlo često se dešavalo da imate izbor između tema koje konkretno govore o nekoj pojavi ili tehnologiji, striktno vezanoj za tematiku softverskog inženjerstva, ili o temama vezanim za agilni menadžment, organizaciju timova i slično. Oba su jako bitna – tim lideri u inženjerskim timovima su ljudi koji orkestriraju vas i vaše kolege kako biste postigli željene rezultate. Raditi taj posao dobro je podjednako težak kao i posao softverskog inženjerstva, i zahteva određenu dozu senioriteta.“
- „Konferencija je bila podeljena na dva dela – deo sa štandovima, odnosno postavkama, gde su firme predstavljale svoje zadatke, tehnologije koje koriste i slično, i deo sa samim predavanjima. Tokom pauzi, između predavanja, bilo je moguće obilaziti postavke i uživati u raznovrsnom sadržaju.“
- „Ukoliko ste počeli da učite programiranje zbog novca, jednostavno, zaboravite na to. Većina čuje da „programeri puno zarađuju“, upišu fakultet i pokušavaju da se „provuku“, misleći da će ih kompanije dočekati raširenih ruku. Potrebno je da volite programiranje kao disciplinu, da dobrovoljno u slobodno vreme radite i učite svakodnevno ukoliko želite da budete kompetentan i uspešan programer. Sticanje te radne discipline je prvi i najvažniji korak – a novac će sam doći. “
- „Kolegama je uvek interesantno kako inženjer u svojim dvadesetim godinama izlazi na konferenciju sa skoro dvostruko starijim ljudima, i rame uz rame drži predavanja stotinama inženjera iz raznih delova sveta. U suštini, krenuo sam dosta rano da samostalno učim – prikupljao sam literature i radio. Da li je bilo užasno početi? Naravno da jeste. Da je početak lep, izuzetno bih se zabrinuo.“
- „Prvi koraci se ne prave posle završetka fakulteta.“
