Astronomski fenomeni su oduvek izazivali oduševljenje kod ljudi, bili inspiracija za razne legende, i podsticali njihovu radoznalost za svet oko sebe. I danas, ljubitelji astronomije širom sveta uživaju u posmatranju nebeskih događaja poput meteora, kometa, konjukcija planeta, putuju u potrazi za najboljim lokacijama za praćenje pomračenja, ali i beleže ove fenomene astrofotografijom.
Danas ćemo pomenuti samo neke od važnijih događaja na nebu koji će se odigrati u toku ove godine, a za čije posmatranje nije potrebna nikakva posebna oprema. Govorićemo o pomračenju Sunca i Meseca, supermesecu i meteorskim kišama. U nastavku pročitajte kako dolazi do ovih pojava, kao i kada i kako se mogu posmatrati.
Meteorske kiše
Meteoroidi (sitni fragmenti kometa i asteroida) prolaskom kroz Zemljinu atmosferu sagorevaju, ostavljajući svetle tragove koje nazivamo meteorima. Meteore je moguće uočiti svake noći, ali najbolje vreme za posmatranje je u toku meteorskih kiša.
U toku meteorske kiše, daleko od naseljenih mesta, može se videti između 10 i 100 meteora na sat. Pošto potiču od istog objekta, imaju paralelne putanje i izgleda kao da dolaze iz istog dela neba. To mesto se naziva radijant. Većina meteorskih kiša upravo nosi naziv po sazvežđu u kome se nalazi njihov radijant.
Meteorske kiše nastaju pri prolasku Zemlje kroz ostatke neke komete – meteorite, što može da traje između nekoliko sati i nekoliko nedelja. Dok god ima materijala, Zemlja će svake godine prolaziti kroz iste ostatke, zbog čega iste meteorske rojeve možemo da posmatramo svake godine. Primera radi, znamo da Perseide možemo da vidimo svakog avgusta, a njihovo pojavljivanje je prvi put zabeleženo pre čak 2000 godina.
Ovo su neke od značajnijih meteorskih kiša koje možemo posmatrati ove godine:
Liridi
Liridi su jedni od najstarijih poznatih meteorskih kiša. Dobili su ime po sazvežđu Lira, gde im se nalazi radijant. Potiču od komete Tačer, otkrivene 1861. godine. Liridi se mogu videti od sredine do kraja aprila, a najbolje vreme za posmatranje je u noći maksimuma, između 22. i 23. aprila, kada je vidljivo oko 20 meteora po satu.
Eta Akvaridi
Eta Akvaridi su ostaci čuvene Halejeve komete, a nazvani su po sazvežđu Vodolija (Aquarius) iz kog prividno dolaze. Aktivni su svake godine od 19. aprila do 27. maja. U noći maksimuma (5. – 6. maj) sa južne hemisfere se može videti i do 60 meteora po satu, dok je kod nas taj broj nešto manji jer se radijant nalazi ispod horizonta. Takođe, 5. maja ove godine je pun mesec, što dodatno otežava posmatranje meteorske kiše.
Delta Akvaridi
Delta Akvaridi su ostaci dve komete, Marsden i Kracht. Njihov maksimum je oko 20 meteora po satu, u noći između 28. i 29. jula, mada se mogu posmatrati skoro celog jula i avgusta. Sazvežđe Vodolija, odakle prividno potiču, je u to doba godine nisko na horizontu, a prisutan je i pun Mesec ubrzo nakon maksimuma, tako da Delta Akvaridi nisu najpogodniji za posmatranje.
Perseidi
Perseidi su jedna od najpoznatijih meteorskih kiša, kod koje se uoči noći maksimuma može videti čak 50-100 meteora po satu, zavisno od posmatračkih uslova. Potiču od komete Swift-Tuttle, otkrivene 1862. godine. Aktivni su od sredine jula do kraja avgusta, sa maksimumom između 12. i 13. avgusta. Iako im je radijant u sazvežđu Persej, mogu se uočiti na celom nebu.
Orionidi
Orionidi su krhotine sa Halejeve komete, čiji se radijant nalazi u sazvežđu Orion. Aktivni su svake godine od početka oktobra do 7. novembra. Radi se o prosečnoj meteorskoj kiši, sa maksimumom od 20 meteora po satu između 21. i 22. avgusta.
Tauridi
Tauridi potiču od dva zasebna tela – komete Enke (2P/Encke) i asteroida 2004 TG10, a njihov radijant se nalazi u sazvežđu Bik (Taurus). Mogu se posmatrati od 7. septembra do 10. decembra, sa maksimumom između 4. i 5. decembra. U poređenju sa drugim meteorima, tauridi su sjajniji i duže se zadržavaju na nebu.
Leonidi
Leonidi se javljaju svakog novembra i vidljivi su tokom celog meseca, a ovogodišnji maksimum biće u noći između 17. i 18. novembra. Specifični su po tome što na približno svakih 33 godina prerastaju u meteorske oluje, kod kojih se može videti na stotine, ili čak hiljade meteora po satu. Ovakav događaj je poslednji put zabeležen 2002. godine, a najintenzivniji je bio 1966. godine, kada je primećeno preko 1000 meteora u vremenskom periodu od oko 15 minuta!
Geminidi
Geminidi spadaju u jedne od najaktivnijih meteorskih kiša, gde može da se vidi preko 100 meteora po satu u odgovarajućim uslovima. Ove godine se njihov maksimum pada između 13. i 14. decembra, kada Mesec neće zaklanjati njihov sjaj. Geminidi se javljaju svake godine u periodu od 7. do 17. decembra. Osim po brojnosti, poznati su i po tome što potiču od asteroida umesto komete – konkretno asteroida 3200 Phaethon.
Supermesec
Kao posledica kretanja Meseca oko Zemlje, odnos osvetljenog i neosvetljenog dela Meseca koji vidimo sa Zemlje se stalno menja. Kada je Mesec otprilike između Zemlje i Sunca, Sunce osvetljava polovinu okrenutu ka njemu, a mi vidimo drugu mračnu polovinu, što predstavlja mlad mesec. Kada je sa suprotne strane Zemlje vidimo celu osvetljenu stranu, odnosno pun mesec. Kada Mesec pređe pola puta između ove dve faze, odnosno četvrtinu cele orbite, vidimo podjednako i osvetljenu i neosvetljenu polovinu, što nazivamo prva četvrt i treća četvrt.
Potrebno je približno 29,5 dana da Mesec prođe sve svoje faze, odosno da obiđe Zemlju jednom. Kada se u fazi punog ili mladog meseca nađe blizu perigeja (tačka na Mesečevoj orbiti najbliža Zemlji) smatra se supermesecom. Mesec je tada na rastojanju od 350.000-360.000 km od Zemlje, što je za čak 20.000km manje od prosečne udaljenosti, te je iz naše perspektive vizuelno veći.
Ako uzmemo u obzir samo fazu punog meseca, supermesec se u proseku javlja 3-4 puta godišnje. Ove godine možemo da vidimo tri puna supermeseca, počevši od 1. avgusta. Naredni će se javiti 31. avgusta, što je ujedno i plavi mesec (termin koji se koristi za drugi po redu pun mesec u jednom kalendarskom mesecu). Poslednji supermesec za ovu godinu je 29. septembra.
Pomračenja
Pomračenje Sunca nastaje kada se Mesec na svojoj putanji nađe između Sunca i Zemlje, pa posmatraču sa Zemlje zakloni Sunce. S obzirom na to da su Sunce i Mesec prividno iste veličine na nebu, Mesečev disk može u potpunosti da zakloni Sunčev i tada nastaje totalno pomračenje. Ako je pritom Mesec isuviše daleko od Zemlje da bi prekrio čitav Sunčev disk, oko Meseca će se videti svetli prsten, te je pomračenje prstenasto. Treća mogućnost je da Mesec zaklanja samo jedan deo Sunca, što nazivamo delimičnim pomračenjem.
Ove godine biće dva pomračenja Sunca, od kojih nijedno neće moći da se posmatra iz Evrope. Prvo je totalno pomračenje, koje će biti vidljivo 20. aprila za posmatrače u Australiji i jugoistočnoj Aziji. Potom sledi prstenasto pomračenje 14. oktobra, vidljivo samo iz Severne i Južne Amerike.
Pomračenje Meseca se dešava kada se Zemlja nađe između Sunca i punog meseca, tako da njena senka prekriva Mesec. Pomračenje je totalno ako je Mesec potpuno u senci, u suprotnom delimično. Takođe, Mesec se može naći i samo u Zemljinoj polusenci. Tada pomračenje nije toliko izraženo, samo Mesec deluje mračnije. Takvo će biti prvo od dva pomračenja u ovoj godini, koje se odigrava 5. maja. Trajaće od 17:14 do 21:31, pri čemu ćemo moći da ga vidimo tek nakon izlaska Meseca u 19:37. Očekuje nas i jedno delimično pomračenje Meseca 28. oktobra od 20h do 00:30, kada će Mesec kod nas biti vidljiv tokom celog događaja.
