Kroz svakodnevne preporuke od toga da konzumiramo zdrave namirnce i iz njih izdvajamo ono najzdravije, do uzimanja suplemenata koji sadrže različite grupe vitamina i ostalih vrednih nutrijenata za naš organizam izostavljamo jedno bitno pitanje- ko se zapravo bori protiv stranih agenasa koji dospeju u naš organizam.
Imunost je definisana kao otpornost na infektivnu bolest.Upravo taj otpor pruža skup različitih ćelija koji čine jednu ogromnu gardu koju možemo nazvati imunim sistemom.
Ove ćelije funkcionišu baš kao da komuniciraju i njih ova reakcija nainfektivnu bolest naziva se imuni odgovor. Ovako opisane one zaista liče na odane ratnike koji su uvek spremni na boj, čak i kada su u pitanju ozbiljni protivnici.
Značaj imunog sistema ne sme biti zanemaren ni u jednom trenutku baš zato što te grupacije ćelija kod onih kod kojih su u manjini, (za koje kažemo da imaju oštećen imuni sistem) mogu da dovedu do stanja u kojima je život u velikoj opsanosti od pobede napadača. Stimulacijom imunog sistema mi dolazimo do krajnje pobede nad neprijateljima organizma. Stimulacija se može vršiti na različite načine. Osnovna stimulacija su vitamini, razne tinkture poput: propolisa, Echinaceae itd. Konzumacija određenih medikamenata (kao primer mogu poslužiti imunostimulusi koji deluju tako da kotrolišu za sada neizlečiv sindrom stečene imunodeficijencije AIDS) Međutim, ono što je mnogo bitnije je stimulacija imunskog odgovora na mikroorganizme procesom vakcinacije, što je dovelo do iskorenjavanja mnogih bolesti,poput velikih boginja.
Takođe treba napomenuti da je u 21.veku zavladala jedna ogromna pošast – karcinom. Protiv karcinoma postoje mnoge terapije od kojih su stimulacije imunog sistema jako bitne.
U, do sada, opisanom tekstu ćelije imunskog sistema smo nazvali ratnicima i ponavljam, one to zaista jesu. Meću ovim ćelijama postoji mnogo razlika u morfološkom i fiziološkom pogledu. Ćelije imunskog sistema su specijalizovane i nazivaju se Efektorske ćelije, od kojih postoje:
Limfociti
Limfociti su ćelije belih krvnih zrnaca odnosno luekocita. Jako su sitne (6-8nm), okruglastog oblika čija citoplazma ima bledo plavičast odsjaj. Zbog odsustva granula u citoplazmi svrstavamo ih među agranulocite. Na ovim ćelijama uočavaju se pseudopodije (”lažnenožice”) na njihovoj plazminoj membrani, pomoću kojih se ove ćelije kreću. Izvor ovih ćelija je koštana srž.
Limfociti su glavne ćelije kada je u pitanju odbrana imunskog sistema. Limfociti su specifične ćelije po tome što jedine imaju receptore za antigene i kao takve nazvane su glavnim medijatorima stečene imunosti. Treba reći da su ove ćelije različite po funkciji iako su slične u morfološkom pogledu. Razlika se ogleda u postojanju proteinskog omotača. Usaglašena je nomenklatura za ove proteine i označena kao ‘CD’ i brojčana oznaka koja daje informaciju o površini tog proteina.
Kada govorimo o njihovoj različitosti, postoje: T- limfociti, B- limfociti, Urođenoubilačke ćelije sa svim svojim ulogama.
Uloga B –limfocita je da produkuju antitela i tako budu medijatori humoralne imunosti, neutralizacija i izbacivanje (fagocitozom) mikroorganizama dok je uloga T-limfocita da budu medijatori ćelijske imunosti koji imaju pomoć i od drugih ćelija imunog sistema.
Urođenoubilačke ćelije
Urođenoubilačke ćelije nazvane još i NK ćelije, su klasa Limfocita koji daju odgovore na pojavu intracelularnih (u ćeliji) mikroorganizama. One čine 10% svih Limfocita u krvi i perifernim limfnim organima. Urođeno ubilačke ćelije prepoznaju svoje inficirane izmenjene ćelije i daju odgovore tako što ih ubijaju. Ukoliko je naša ćelija zaražena ćelijskim parazitom odnosno virusom, urođenoubilačka ćelija će usmrtiti tu inficiranu ćeliju pomoću citokina (vrsta proteina). Urođenoubilačke ćelije udruženo deluju sa Makrofagima.
Makrofagi
Makrofagi predstavljaju jednu veliku grupu pokretnih i nepokretnih ćelija čija je uloga da vrše fagocitozu. Fagocitoza predstavlja ”proždiranje” čestica ili ćelija. Ove ćelije nastaju transformacijom ćelija monocita. Kao i limfociti, ove ćelije takođe pokazuju varijabilitet u morfološkom pogledu. Varijabilnost se ogleda u tome u kojim organima se nalaze ove ćelije. Možemo razlikovati nekoliko pokretnih makrofaga a to su: Kupferove ćelije koje se nalaze u jetri, alveol usni makrofagi u plućima, makrofagi limfnih čvorova, makrofagi peritoneuma itd…
Pokretni makrofagi su krupnije ćelije ameboidnog oblika. Da bi ove ćelije izvršile fagocitozu one moraju prvo da pronađu drugu ćeliju koju žele da unište. Kada je pronađu, unesu je u svoju citoplazmu i uz pomoć hidrolitičkih enzima je svare.
Makrofagi zajedno sa Limfocitima učestvuju u stvaranju ćelijske imunosti.
Monociti
Monociti su ćelije belih krvnih zrnaca sposobne da se transformišu u Makrofage. Vrlo su najveće ćelije krvi, veličine (12-20nm).Njih karakteriše bubrežasto jedro u samoj ćeliji i njihova uloga koja je fagocitoza i učestvovanje u alergijskim reakcijama.
Neutrofili
Neutrofili su cirkulišuće ćelije belih krvnih zrnaca vrlo sposobne da nađu mesto infekcije i sposobne da prepoznaju mikroorganizam koji kasnije ingestiraju i izbacuju. Neutrofili se nazivaju još i PMN ćelijama. U odgovoru na infekcije, dolazi do produkcije neutrofila od strane koštane srži i tako njihov broj velikom brzinom raste kako bi štitio organizam. Neutrofili su ćelije koje jedne od prvih sa Makrofagima odlaze na mesto infekcije i deluju na mikroorganizme.
Ćelije imunskog sistema o kojima je bilo reči do sada poseduju još mnogo karakteristika što u morfološkom, fiziološkom i drugim pogledima ali svako dalje produbljivanje bi se odnosilo na stručnu terminologiju i procese. S toga je ovakav vid upoznavanja sa ratnicima našeg organizma dovoljan da shvatimo koliko je bitno poznavati svoj organizam, njegove činioce i znati kako da ga održavamo u jednom balansu.
O imunom sistemu treba stalno govoriti i do sada još uvek ne postoje neki temeljni odgovori na neke detalje kada su delovanja imunskog sistema u pitanju. Odgvori na takva pitanja se uveliko istražuju i nadograđuju.