Zmije- istovremeno zastrašujuća i fascinantna bića; dok ih neki ljudi vide kao impresivne životinje, drugi ih se plaše. Bile su predmet ljudskog interesovanja još od najranijeg perioda. Bliski susreti sa njima opisivani su u mnogim drevnim spisima, počevši od Biblije među Hrišćanima, preko brojnih Egipatskih božanstava koja su predstavljana u obliku zmije, od kojih su najpoznatija boginja zmija Wadjet i bog zmija Nehebu- Kau. Zmije zauzimaju i značajno mesto u Hinduizmu koji im posvećuje mitološku grupu pod imenom Naga, takođe, veliki broj božanstava predstavljen je u društvu zmija koje kod ovog naroda ne predstavljaju simbol zla.
Zmije u mitologiji
Izvor: Pixabay
Veliki broj božanstava koji uzima obličje zmije javlja se i u Japanu, najpoznatija, a možda i najstrašnija, jeste Yamata- no- Orochi koja je prema predanju posedovala 8 glava i 8 repova. Ni nordijska mitologija ne zaostaje, te tako postoji mit o jednom od Lokijeve dece- Jormungandr koja je poznata po svojoj veličini- bila je tako duga da je mogla obuhvatiti Zemlju i dohvatiti sopstveni rep. Zmije imaju veliki značaj i u slovenskoj mitologiji, a najpoznatija je zmija čuvarkuća koja predstavlja kult predaka, živeći ispod praga ili pored ognjišta i predstavlja zaštitnika kuće i ukućana.
Naja sp.
Izvor: Pixabay
Strah od zmija usađen kroz zastrašujuće mitološke priče ima uticaj na ljude čak i danas. Taj stečeni strah je u većini slučajeva iracionalan i može se prevazići uz pomoć edukacije. Nikako nam ne sme dati za pravo da zmije ubijamo usled nedostatka znanja o njima.
Svi znamo poneku priču o zmijama, većina nas ih se plaši, ali niko ne zna baš sve tajne ovih čudesnih bića koja obitavaju našom planetom veoma dugo.
Fosilni nalazi ukazuju na to da su se prve zmije pojavile u periodu Krede, drevne su baš kao i dinosaurusi koji su naseljavali planetu Zemlju u isto vreme. Tako dug period opstanka na Zemlji objašnjava i veliku raznovrsnost zmija, kojih trenutno ima opisano preko 2000 vrsta, ali taj broj svakako nije konačan jer uvek postoje mesta na koja ljudska noga još uvek nije kročila.
Primer staništa zmija
Izvor: Pixabay
Zmije spadaju u red Squamata, zajedno sa gušterima, u okviru klase gmizavaca Reptilia. Naseljavaju najraznovrsnija mesta na planeti, izuzev najsevernijih i najjužnijih geografskih širina, gde je ograničavajući faktor previše niska temperatura.
Ukoliko posetite neku pustinju u Africi, verovatno ćete imati priliku da se susretnete sa nekom zmijom iz roda Bitis, ili roda Crotalus ukoliko se nađete u pustinji u Americi.
Bitis sp.
Izvor: Pixabay
Tropske kišne šume predstavljaju raj na Zemlji za veliki broj gmizavaca i vodozemaca, pa tako i za zmije. U ovim predelima se mogu naći u najraznovrsnijim bojama i veličinama, počevši od velikih anakondi, do najtananijih predstavnika iz roda Micrurus.
Eunectes sp.
Izvor: Pixabay
Planine takođe predstavljaju mesta na kojima se može sresti veliki broj vrsta, a neke su toliko ograničenog areala da se mogu pronaći samo na visokoplaninskim livadama i pašnjacima, kakav je slučaj sa našom najmanjom ljuticom, šarganom- Vipera ursinii macrops.
Vipera ursinii macrops
Izvor: Wikimedia commons
S obzirom na to da se brojnost ljudske populacije uvećava svakim danom, ne treba zanemariti ni urbana područja kao stanište zmija, usled lako dostupnih i brojnih izvora hrane.
Sve zmije na našoj planeti su karnivorne životinje koje se hrane raznovrsnim životinjama, od jako sitnih insekata i crva do krupnih sisara. Svoj plen, u zavisnosti od veličine, mogu ubijati tako što samo zgrabe i progutaju, davljenjem ili upotrebom otrova.
Međutim, iako su nam poznatije kao predatori, zmije predstavljaju i plen u ekosistemima. Najčešće su njihovi predatori ptice, ali su značajni i sisari, gmizavci, pa čak i druge zmije.
Kako bi se zaštitile od tako velikog broja predatora, zmije su razvile brojne strategije.
Većina zmija obojena je nalik svom staništu kako bi se što bolje uklopila i kretala neprimećeno, a ta pojava naziva se mimikrija. Druge vrste su pribegle strategiji da se upadljivim i upozoravajućim bojama ističu u svom staništu kako bi upozorile predatore na posedovanje otrova, i ta pojava naziva se aposemija.
Tropidolaemus subannulatus
Izvor: Wikimedia commons
Zanimljivo ponašanje kada su uhvaćene ispoljavaju ribarice- Natrix tessellata, one se pretvaraju da su mrtve, što je propraćeno i ispuštanjem neprijatnog mirisa, u nadi da će predator odustati u nameri da ih pojede, dok je to ponašanje poznatije pod nazivom tanatoza ili prividna smrt.
Natrix tessellata
Izvor: Wikimedia commons
Neke zmije, poput zvečarki, rod Crotalus, proizvode zastrašujuči zvuk kojim obaveštavaju okruženje o svom prisustvu, a zvuk se proizvodi pomoću jedinstvene strukture na vrhu repa.
Crotalus sp.
Izvor: Wikimedia commons
Veliki broj zmija je ugrožen usled raznoraznih običaja koji potiču upravo iz mitologije i narodnih verovanja. Zmije su dugo povezivane sa zlom te su zbog toga nemilosrdno ubijane godinama unazad što je dovelo do toga da se neke vrste nalaze pred izumiranjem.
Narodni običaji i verovanja su ustaljeni u mnogim delovima sveta, i teško ih je iskoreniti, ali se sve to može pokušati kroz edukaciju i učenje. Ova bića nisu tu samo da bi nama činila zlo i ubijala ljude, već kao i sve ostale vrste životinja, imaju svoju ulogu u ekosistemima. One su bitan deo lanaca ishrane, a direktna korist koju ljudi imaju od njih jeste to što kontrolišu brojnost populacije glodara i sprečavaju širenje raznih bolesti čiji su prenosioci upravo glodari. Zato, kada sledeći put vidite zmiju, nemojte se latiti kamena ili nekog drugog predmeta, već joj dozvolite da ode svojim putem.