УВОД
Изложба књига на Природно-математичком факултету је постављена поводом Дана факултета 20.09.2015. године и трајала је до 30.10.2015. године. Том приликом су изложене публикације чији је издавач Природно-математички факултет, као и публикације професора који су запослени на овом факултету. Публикације су из следећих области: математика, информатика, физика, хемија, биологија са екологијом и географија.
Резултат изложбе књига је каталог свих до тада одштампаних монографских и серијских публикација. Све књиге су обрађене по међународном стандарду за монографске публикације ИСБД(М) и серијске публикације ИСБД(ЦП).
Циљ изложбе био је да размотри све аспекате тренутно објављених књига са циљем да на једном месту буду доступни сви извори информација, као и да се покаже кохезиван утицај свих монографских и серијских публикација ове изложбе. Неопходно је имати у виду и чињеницу да ће се свака нова књига афирмисати додавањем у овај каталог.
Кроз векове је каталог називан сродним именима као што су библиографија, лексикон, индекс, литературе, инвентар, приручник итд. Године 1885, Бертло Марслен уводи појам каталога у Великој француској енциклопедији. По њему каталог представља науку о књигама са гледишта њиховог описивања и класификације. Појам каталога код Срба се терминолошки утемељује у Летопису Матице српске.[1] У терминолошком речнику на српском језику, Енциклопедијском лексикону библиотекарства Косте Грубачића истиче се следеће: Библиограф је онај који се стручно бави каталогом или библиографијом пише библиографске написе или саставља разне библиографије.[2] Из наведеног разлога библиограф треба да буде добар познавалац књиге, али и библиотечке, штампарске и издавачке делатности.
Каталог као назив употребљавао се у значењу најопштијег појма о књизи, односно у смислу доброг познавања књиге. Међутим, данас се више употребљава у значењу посебне научне дисциплине и практичне делатности на стручном библиотечком попису и обради публикација при чему се укључују и резултати ове делатности, односно сами пописи публикација које су обрађене библиографски.
Каталог представља попис свих књига и свих видова публикација, као и њихово класификовање према одређеном систему. Основна сврха каталога је пружање информација о литератури. Каталог представља детаљан попис и опис рукописа и издања.
Каталози као плод библиографске науке, у свој својој разноврсности представљају значајну карику за проучавање духовне баштине једног народа. Корисни су и неопходни свакој научној дисциплини подједнако. Стручни каталози, поред тога што представљају неопходно полазиште за сваки научни рад, неопходни су саставни део и наставних програма. Каталози представљају основно полазиште за многобројне научне анализе.[3] Њихов значај се огледа у могућности да пруже добру основу истраживачком раду са научно прихватљивим методама. Из наведеног разлога каталози имају изузетан значај за све заинтересоване кориснике који се баве научним и стручним радом.
Определила сам се да радим каталог публикација чији је издавач Природно-математички факултет Ниш, али и публикација које су објавили професори Природно-математичког факултета са циљем да све публикације буду доступне на једном месту свим заинтересованим корисницима. Каталог издања публикација садржи скенирану насловну страну и корице, као и библиографски опис по међународном стандарду, ИСБД (М) за монографске публикације и ИСБД(ЦП) за серијске публикације. За већину монографским и сериским публикацијама целокупан текст је постављен у е-облику односно у ПДФ-формату поред одговарајуће публикације под називом Датотека за преузимање у ПДФ-формату. Грађа у е-облику се може читати али не и скидати са сајта. ИСБД (М) представља међународни стандард за монографске публикације и садржи следеће елементе: име аутора, као одредницу библиографског записа, наслов дела, поднаслов, место издања, издавача и годину издања (импресум), податке о штампарији, као и техничке податке о издању, ИСБН и УДК број. ИСБН (Интернатионал Стандард Book Нумбер) представља јединствени међународни идентификатор књига и других омеђених публикација без обзира на начин и средство објављивања. Он омогућава тачну идентификацију поједине књиге, као и ефикасну комуникацију између читаоца, купца, књижара, библиотекара и издавача, без употребе компликованих библиографских података који просечном читаоцу нису довољно разумљиви. УДК или универзална децимална класификација представља интернационални систем библиотечке класификације. Представља вишејезичну класификацијску шему за све области људског знања и софистицирану алатку за индексирање и претраживање података.
ИСБД (ЦП) представља међународни стандард за серијске публикације и садржи следеће елементе: подаци о главном наслову, споредном наслову, поднаслову и о одговорности, подаци о издању и о одговорности за то издање, бројчани подаци, подаци о месту издања, издавача и години издања (импресум) и податке о штампарији, подаци о величини (материјални опис), подаци о издавачкој целини, напомене, ISSN- међународни стандардни серијски број, кључни наслов и УДК број. ISSN број, заједно са кључним насловом, основни је елемент за идентификацију серијских публикација
Све бржи развој науке и технологије задњих деценија довео је до наглог пораста броја научних часописа и осталих облика серијских публикација. Самим тим јавили су се: проблем идентификације ових публикација и потреба за јединственим идентификационим кодом, који би био кључни елемент у размени података о серијским публикацијама.
Ова емисија је помогла редефинисању публикација које нису биле тако видне и доступне читаоцима и корисницима духовног богатства удаљавајући их од реалне могућности обогаћивања личног интелекта. Коришћење реалних публикација са конкретном тематиком материјала на сајту ПМФ-а омогућава читаоцу брже сналажење и проналажење потребне литературе.
Овакав вид презентације помаже и заинтересованим истраживачима да могу да пронађу радове часописа Филомат, Фунцтионал Analysis, Approximation анд Цомпутатион, као и Математика и информатика, зато што су постављени у пдф- формату на сајту Факултета. Истовремено, омогућава да се директно прате све иновације које ће доприносити развоју науке на свим департманима на Факултету. Часопис Филомат је првобитно био Зборник радова Филозофског факултета – серија математика.
Каталог књига већим делом садржи уџбенике који се користе за спремање испита студената, као и приручнике и збирке задатака на основу којих се реализују часови вежби. Неопходно је нагласити да каталог садржи и часописе чији је издавач Природно-математички факултет у Нишу. Да би био доступан већини корисника, каталог изложбе се налази на сајту /каталог-издања-пмф/
Каталог изложбе представља примарну врсту односно сваки опис је урађен према виђеном материјалу. Попис јединица је вршен непосредно, де вису, при чему је увек постојао конкретан примерак монографских и серијских публикација (са публикацијом у руци) и претраживањем радова на КоБСОН–у.
Корисници каталога као што су професори, асистенти, сарадници, али и студенти на ПМФ-у и на другим факултетима имају прилику да кроз неке библиографске податке користе нове публикације на ПМФ-у. Циљ каталога је да допринесе развоју научног стваралаштва на Универзитету у Нишу, као и на другим универзитетима у Србији. Каталог издања ПМФ-а има изузетан значај за све заинтересоване кориснике који се баве или желе да се баве научним и стручним радом, као што су професори, асистенти, сарадници, али и студенти зато што сваки део каталога представља значајну базу за њихов научни и истраживачки рад.
Опредељење за Каталог издања ПМФ-а је резултат бројности, али и квалитета научних публикација које публикује Факултет. Каталог даје једну ширу слику о науци и стваралаштву и има веома значајан допринос развоју науке и истраживања у земљи и свету. Циљ истраживања је био да се пронађу и библиографски обраде све публикације које је објавио ПМФ у свом издању или других издања где су аутори или коаутори професори ПМФ-а ради њихове доступности и видљивости свим корисницима ПМФ-а, као и корисницима других факултета. Посебно треба нагласити да су публикације монографске као и серијске сређене по департманима, а унутар њих сређене хронолошким редом. Публикације су регистроване у регистрима, што овој библиографији даје посебан значај и обогаћује њену употребну вредност која је базирана на брзој доступности информација.
Одредница је писана латиничним писмом, при чему је неопходно нагласити да је прва реч писана верзалом, без обзира да ли је у питању наслов, или презиме аутора. Свака јединица садржи све елементе по међународним стандардима (УНИМАРЦ или МАРЦ) податке о монографској или серијској публикацији.
Главна смерница и методологија истраживачког рада заснована је на методи прикупљања података. Почетна фаза обухвата проналажење извора информација. Следећа фаза обухвата истраживање и прикупљање примарних и секундарних података, односно прикупљање података о издањима ПМФ-а која је предмет каталога, као и податке о часописима чији је издавач ПМФ. Последња фаза која се спроводи пре штампања и издавања каталога обухвата унос и обраду прикупљених података.
Израда каталога представља један од начина заштите науке чијим се презентовањем чува и обогаћује наука у Србији. Овим каталогом се обогаћује издавачка продукција у Србији када је у питању наука ПМФ-а.
Каталог садржи 212 страна. Публикације су пагиниране по департманима и садрже пагинације од јединице, за математику М-55 означене сигнатуром департмана и цифрама, при чему Департман за физику Ф–26, за хемију Х-24, биологију Б-34, за географију 31 и цасописи С-57.
Све обрађене публикације су унете у регистрима са сигнатурама и цифрама да би се постигао што потпунији опис. Рад садржи поред библиографског пописа грађе и пратеће елементе. Неопходно је издвојити да су урађена и четири регистра – хронолошки регистар, абецедно ауторски регистар, регистар наслова и стручни регистар.
Овај каталог је класификован хронолошким редоследом према времену објављивања публикација зато што омогућава једноставност примене, смањену могућност грешака, прикладност свакој врсти грађе и теми, нарочито онима у Факултетским оквирима. Хронолошки регистар садржи годину објављене публикације као и редни број библиографских јединица, одакле се може видети када је процес објављивања публикација почео.
Ауторски регистар даје преглед свих јединица библиотечне грађе које садрже дела одређеног аутора, а налазе се у каталогу. Абецедни распоред јединица омогућује врло лако и једноставно идентифицирање појединих јединица и може га свако користити.
Стручни регистар – УДК (универзална децимална класификација) регистар садржи уз сваки УДК број и редни број библиографских јединица. Стручни регистар има изузетну примену код свих истраживача којима су потребне информације из стручних области. Код регистра наслова публикације су абецедно класификоване и омогућавају брзо и ефикасно проналажење жељење публикације.
Факултет има 156 запослених у настави, од тога 135 наставника, 21 сарадника стално запошљених лица и 59 истраживача, као и 13 ангажованих наставника са других високошколских установа. Број студената на 5 акредитованих студијских програма основних академских студија и мастер академских студија достиже број од 1889 студената, док је на докторским студијама уписано 153 студената. Савет факултета се састоји од 19 чланова који је главно тело уптављања, док су деканат, од 6 продекана и декана задужени за организацију факултета. Површина простора Факултета обухвата 6.175,72 м2. У згради ПМФ-а је, 760,00м2 у ул. Ћирила и Методија на Филозофском факултету и као површину изнајмљеног простора од МИН-овог института 388,49 м2.
Факултет који је основан октобра 1999. године издвајањем Одсека за физику, Одсека за математику и Одсека за хемију из Филозофског факултета и формирањем два нова одсека – Одсека за биологију и Одсека за Географију, данас у свом саставу обухвата шест департмана: Департман за физику, Департман за математику, Департман за информатику, Департман за хемију, Департман за географију и Департман за биологију са екологијом.
Данас, факултет представља једну од водећих високошколских установа. Мисија Природно-математичког факултета је да пружи квалитетно образовање студентима и истраживачима, као и будућим кадровима у области природних и математичких наука. Циљеви факултета су: 1) да образовном сектору обезбеди наставнике, професоре, асистенте и истраживаче, а привреди људске ресурсе који ће моћи да прате, прилагођавају се и да подстакну научне, техничко-технолошке и истраживачке промене у савременом глобалном свету; 2) развој факултета и њених кадрова; 3) да постане једна од најразвијенијих високошколских установа на Балкану и Европи.
НАСТАНАК И РАЗВОЈ ФАКУЛТЕТА
Природно-математички факултет у Нишу је високошколска установа са својством правног лица у саставу Универзита у Нишу. Основан је октобра 1999. године издвајањем Одсека за физику, Одсека за математику и Одсека за хемију из Филозофског факултета и формирањем два нова одсека – Одсека за биологију и Одсека за Географију. Филозофски факултет у Нишу је основан 1971. године. Он је у свом саставу поред осталих група имао и следеће наставне групе: Физика, Математика и Хемија. Одлуком Владе Републике Србије септембра 1999. године, наведене наставне групе предствљале су језгро новооснованог Природно-математичког факултета. Истом одлуком формирана су још два департмана, а то су Департман за географију и Департман за биологију са екологијом. Након последње промене организационе структуре, факултет данас у свом саставу обухвата шест департмана: Департман за физику, Департман за математику, Департман за информатику, Департман за хемију, Департман за географију и Департман за биологију са екологијом.
Факултет представља сложену организациону структуру која обухвата научне и образовне програме из природних и математичких наука. Основна обавеза Факултета је да организује и спроводи академске програме који омогућавају стицање основних, мастер и докторских студија на одређеним департманима. Поред тога, Факултет реализује различите облике основних и развојних истраживања, а бави се и другим проблемима који се односе на образовање.
Факултет се бави образовањем наставног кадра у области математике, информатике, физике, хемије, биологије и географије за рад у основним и средњим школама, научног кадра за рад на факултетима, научним институтима и другим научноистраживачким институцијама, стручног кадра за рад у индустрији, туризму, државним органима, јавним предузећима, осигуравајућим друштвима, у банкама и другим финансијским институцијама, у компанијама које се баве информационим и комуникационим технологијама и у другим привредним и непривредним субјектима.
Двадесет студијских програма на свим нивоима образовања је акредитовано на Природно-математичком факултету у Нишу у оквиру последње акредитације. Академске студије првог степена (основне академске трогодишње студије) организују се на студијским програмима математике, рачунарских наука, физике, хемије, биологије и географије, док се Академске студије другог степена (мастер академске двогодишње студије) организују се на студијским програмима: математике, рачунарских наука, физике, хемије, примењене хемије, биологије, екологије и заштите природе, географије и туризма. На студијама трећег степена Факултет организује наставу у оквиру 5 студијских програма докторских академских студија за стицање следећих научних назива: доктор наука – математичке науке, доктор наука – рачунарске науке, доктор наука – физичке науке, доктор наука – хемијске науке и доктор наука – биолошке науке.
Данас, на факултету се реализује око 20 пројеката, националних и међународних, из основних истраживања, технолошког развоја и мултидисциплинарних истраживања. Око 80% професора, асистената и сарадника факултета укључено у реализацији националних пројеката.
Научно-истраживачки рад наставника и сарадника факултета прати и издавачка делатност. Факултет издаје следеће научне часописе: Филомат, Фунцтионал Analysis, Approximation анд Цомпутатион, Биологица Nyssana, Сербиан Јоурнал оф Геосциенцес, Chemia Naissensis, Applied Mathematics анд Цомпутер Сциенце и Јоурнал оф Фунцтионал анд Stochastic Analysis. Факултет је издавач и научно популарног часописа Математика и информатика, али је и суиздавач следећих научних часописа: Гласника Антрополошког друштва Србије, Фацта Университатис (Сериес Mathematics анд Информатицс) и Фацта Университатис (Сериес Physics, Chemistry анд Technology).
[1]Летопис Матице Српске, Матица Српска, Нови Сад, 1824, COBISS.SR-ID: 58832135
[2]Грубачић, Коста. Актуелна питања о ситном библиотечком материјалу. // Библиотекар (Београд)
17, 1/2(1965), 14-15.
[3]Вера Петровић, Библиографија Анала Филолошког факултета 2015, Интерпринт ,Крагујевац.