Студенти II године ОАС Географије похађали су 25. маја једнодневну теренску наставу која ће им, надамо се, дуго остати у сећању. Посетили су Лазареву пећину и прелепи кањон Лазареве реке до улаза у пећину Верњикицу, заборављени драгуљ овог простора који чека да поново буде откривен. Професори су стрпљиво објашњавали како је крашка ерозија обликовала незаборавне пејзаже овог законом заштићеног подручја Студенти су могли да виде, чују и науче све о Бованском језеру и уопште о сврси изградње водних акумулација, позитивним и негативним ефектима акумулација као и о Сокобањској Моравици малој али са географског становишта веома интересантној реци. Било је речи и о појави загаћеног краса на примеру Сокобањске Моравице, вечитој теми старих добрих српских географа, о језерској фази у котлинама Србије, епигенији Сокобањске Моравице, као и о Ртњу, увек загонетној планини, њеном постанку и развоју са освртом на најстарије копно Србије. Сви знамо да данас у Србији нема вулкана, али да ли их је било у прошлости? И ово су студенти могли да науче, а неке од вулканских облика и виде. Прича је текла и у правцу рударства у овом крају и познате породице Минх. Путовање је завршено посетом водопаду Рипаљка као изразитог примера крашког акумулационог процеса и посетом увек гостопримљивој Сокобањи. Ова авантура пружила је студентима изванредну прилику да осете чари географске науке, укључујући и Сунце и кишу на терену.
